Романијски скоруп кајмак и херцеговачки мед једини су брендирани прехрамбени производи из Републике Српске, чиме су добили шансу да се својом јединственошћу боре за тржишни дио колача.

Упркос томе што би им се на тој трпези могао придружити и чувени борички кромпир, сир из мијеха, сир трапист, семберски кисели купус, домаћа ракија шљивовица и многи други надалеко хваљени производи, тренутно се не води ниједан поступак њихове заштите.

Њемци, Британци, Французи и други туристи жељни мирнијег одмора често наводе да је домаћа храна један од разлога због чега ће се на њиховој мапи поново наћи управо Српска. Ипак, произвођачи ових делиција кажу да за сада не виде неку већу корист од брендирања. Знатан број њих ни не зна да су њихови производи заштићени ни које им то предности може донијети.

Произвођачи ових квалитетних производа истичу да препреку представља то што купци не долазе лако до њих, јер не постоје довољно ефикасни канали дистрибуције, и што храна није довољно рекламирана.

„Кајмак се прави на традиционалан начин, након чега пролази и лабораторијске контроле. Специфичан је јер је то димљени кајмак који се прави само на Романији и то у Хан Пијеску, Рогатици и Сокоцу“,рекла је Нада Максимовић из Удружења “Романијски скоруп кајмак”.

Она је истакла да је овај кајмак посебан због тога што настаје у планинском поднебљу у нетакнутој природи и на свјежем ваздуху, али и због начина на који се прави.

„Након што одстоји на шпорету, формира се скоруп, потом се кајмак дими у колибама на буковом дрвету од 24 до 48 часова. Потом се реда у дрвене каце и соли, након чега треба да одстоји најмање мјесец и послије тога без замрзавања може да стоји и до шест мјесеци“,испричала је Максимовићева.

Богата традиција производње овог кајмака преносила се с кољена на кољено, због чега је одувијек заузимао посебно мјесто код љубитеља доброг залогаја. За килограм овог аутохтоног кајмака је потребно издвојити 20 КМ.

Захваљујући географском поријеклу надалеко је чувен и херцеговачки мед који, како кажу пчелари, настаје од преко 300 врста љековитог биља.

„Сваки мед је љековит, а херцеговачки нарочито. Дивља паша пчела са великим бројем биљака и незагађеност простора доприносе изузетном квалитету овог производа“, рекао је Обрад Нинковић из Савеза удружења пчелара РС.

Производња меда у Херцеговини има вишевјековну традицију, а у посљедње вријеме је све већи број младих који се баве пчеларењем.

Овом малом броју производа који ће се на иностраном тржишту наћи са регионалном ознаком ускоро би се могао придружити још један производ са подручја Херцеговине, а ријеч је о невесињском кромпиру. Из ове општине су недавно најавили покретање процедуре заштите.

Мирослав Марић из Института за интелектуално власништво БиХ рекао је да је у БиХ установљено 13 ознака географског поријекла.

Из Привредне коморе РС појашњавају да је веома важно заштитити прехрамбене производе.

„Сигурно је да имамо шансу у производњи хране којој ће брендирање гарантовати и посебан квалитет, углед или неко друго обиљежје које се приписује њиховом географском поријеклу, а период приближавања Европској унији треба да буде искоришћен као повољан за њихову заштиту“,рекао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.

Традиција “на цијени”

У борби за конкурентност на међународном тржишту све више се цијене традиционални производи, односно производи јединствени по састојцима, начину производње и прераде, те поднебљу из којег долазе.

„Већа едукација о нутритивним и протективним својствима хране утицала је на повећање потражње за производима који су незаобилазан дио културе и традиције неког краја“,навели су из Агенције за безбједност хране БиХ.

У БиХ има 13 заштићених производа:

* романијски скоруп кајмак
* цазински мед од кестена
* грачаничко керање
* parmigiano reggiano
* сарајевске папуче
* сарајевски филигран
* крешевско потковано јаје
* љубушки рани кромпир
* сарајевски сават
* херцеговачки мед
* сарајевска боза
* сарајевски златари
* дуван херцеговачки равњак

1 КОМЕНТАР

  1. Treba brendirati rakiju od divljih krušaka koja je baš specifična za ovo podnevlje,trebaju radnice u turizmu u opštini da organizuju “ROMANIJSKU JESEN”gdje bi se ta rakija pekla i gdje bi se moglo sve promovisati hrana,piće,pelet,stolarija ručni radovi,životinje….samo im treba malo kreativnosti i volje a ne zaposlen sam i lezi hljebu da te jedem pa do penzije.