Удружење произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ очекује да до краја године добије жиг производа, да би већ наредног прољећа имало боље услове за продају кајмака и свих врста сирева по цијени коју гарантује жиг и заштита поријекла имена.

У Удружењу произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ очекују да овај аутохтони производ до краја године добије признање жиг производа од Института за интелектуално власништво БиХ, што ће обезбиједити бољу цијену и сигурније тржиште, а тиме и већи број домаћинстава која би ушла у посао припремања скорупа.

Предсједник овог удружења Нада Максимовић рекла је Срни да, за сада, романијски скоруп нема сигурног купца, па се домаћице сналазе како знају да би обезбиједиле приход својој породици.

Она једину шансу види у добијању жига производа, што ће обезбиједити сталан квалитет и бољу цијену кајмака, специфичног за шире подручје Романије, од млијека грла која пасу на здравим планинским пашњацима, без могућности појаве афлатоксина и било које друге непожељне супстанце у њиховој исхрани.

„У фебруару ове године добили смо рјешење заштите имена поријекла, а до краја 2017. године очекујемо да општине Рогатица и Соколац уплате дио средстава за трошкове додјеле жига производа, одавно познатог као романијски скоруп-кајмак“, навела је Максимовићева.

Она је истакла да је општина Хан Пијесак уплатила свој дио обавезе за ову активност.

Максимовићева је увјерена да ће на овај начин романијски кајмак бити заштићен на тржишту од нелојалне конкуренције и да ће коначно моћи да се продаје по цијени већој од садашњих 20 КМ по килограму, да би био оправдан уложени труд и сачувана традиција производње здраве хране у аутохтоном амбијенту.

„Да би добили килограм сланог кајмака, који може да се чува и до шест мјесеци без замрзивача и фрижидера, потребно је око 20 литара прокуваног млијека, затим 48 до 72 часа да се издвоји млади, слатки кајмак, па тек потом његово одлагање у дрвену качицу, гдје зри у сурутки или сланој води“, појаснила је ова вриједна домаћица, која је прије осам година бијели мантил вишег медицинског лаборанта замијенила кецељом мљекарице у родном селу Караула, пет километара удаљеног од Хан Пијеска.

Школу за овај посао је, како каже, завршила уз мајчин скут, која је некада хранила породицу и школовала дјецу „динаром“ од млијечних производа.

Данас је само неколико таквих, а требало би, према њеном мишљењу, створити услове да буде много домаћинстава у њеном крају познатом од давнина по добром скорупу.

Према савјету инжењера из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручне јединице Соколац, а свјесне да појединац не може ништа лошој откупној цијени сировог млијека, домаћице Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска окупиле су се у Удружење произвођача „Романијски скоруп-кајмак“.

Одлучиле су да заједно са стручњацима из области пољопривреде стварају боље услове за припремање и продају овог аутохтоног и веома траженог производа, посебног по томе што се припрема у колиби од дрвета, уз благу задимљеност са отвореног огњишта, што му даје посебан квалитет, мирис и укус.

Током протекле четири године, од када је основано Удружење, произвођачи романијског скоруп-кајмака појављују се са широком лепезом млијечних производа на изложбама и сваки пут, каже Максимовићева, доносе награде и признања.

Она додаје да је на недавно одржаној 53. Регионалној пољопривредној изложби у Рогатици добила награду за екстра класу кајмака, као и њене комшинице Ранка Витомир и Миланка Антонић из сусједног Краљевог Поља.

„Деведесет одсто произвођача кајмака са Хан Пијеска добило је награде на изложби у Рогатици у протеклих неколико година, што потврђује да је испаша на нашем подручју веома значајна за квалитет млијечних производа“, оцијенила је Максимовићева.

Њу посебно радује што је локална власт на Хан Пијеску препознала значај развоја сточарства и што већ шест година, једанпут годишње за „млијечне картоне“ издваја 30 КМ, од потребних 50 КМ по грлу.

Она се нада да ће средства за добијање жига производа бити обезбијеђена до краја ове године и да ће произвођачи романијског скоруп-кајмака већ наредног прољећа имати боље услове за продају кајмака и свих врста сирева по цијени коју гарантује жиг и заштита поријекла имена.

Удружење произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ основано је 2014. године и тренутно има 24 члана.

Институт за интелектуално власништво БиХ донио је почетком фебруара ове године рјешење којим се признаје име поријекла „Романијски скоруп-кајмак“ који потиче са подручја планине Романије.