Научник са Универзитета у Оксфорду, др Пол Кели недавно је открио нешто што вјероватно утиче на већину нас. Испитао је облике мучења у данашњем – модерном добу и открио да је буђење и одлазак на посао прије 10 сати ујутру најчешц́и вид мучења од свих.
Др Кели каже да свако од нас има свој “тјелесни сат”, познатији као циркадијални ритам. Овај тјелесни часовник је унапријед програмиран и не може се промијенити, тако да форсирањем да се сваки дан будимо раније него што су наши органи и мозак спремни, значи да се боримо против нашег унутрашењег часовника и то има лоше посљедице по наше здравље.
Овај научник вјерује да је недостатак сна интернационални проблем и да, као што је поменуто раније, може бити опасно по наше здравље. На примјер, почетак рада на послу прије 10 ујутру може довести до лишавања од сна и емоционалног и физичког стреса, који опет могу довести до још опаснијих здравствених ризика.
Он је своју теорију тестирао у једној школи у Великој Британији гдје је помјерио почетак часова са 8.30 на 10 ујутру. Дошао је до закључака да су се након неког времена поправили ниво присуства на часовима и генерална продуктивност ученика. Бољитак је уочен и на оцјенама ученика.
И због чега се онда и даље мучимо?
Па, осмочасовни радни дани су створени почетком 20. вијека да би се максимизовала продуктивност фабрика. Они нису узели у обзир људски тјелесни сат, који, наравно, треба да буде усклађен са сунчевом свјетлошц́у, а не са распоредом шефова.
Нажалост, још увијек смо заглављени у старом систему и не размишљамо о томе шта наше тијело природно жели. Када би сви слушали своја тијела и природно се пробудили, њихов рад би био много продуктивнији и усредсређенији, а свеукупно би били срећнији.
