Сјећате се питања које се поставља на сваком разговору за посао, “Гдје видите себе за 5 година”?. За ту прилику сви имамо спреман одговор, али да ли заиста знате гдје ће вас живот одвести?
Неким људима је лако да одговоре на то питање и имају јасно постављене циљеве, док други никада нису знали како да на то питање одговоре.
Неко воли да осмисле све у животу до најситнијих детаља мјесецима и годинама унапријед, јер им то даје осјећај сигурности.
Истина је да је врло тешко испланирати све, јер је живот непредвидив и врло често нас изненади околностима које нам наметне. У реду је имати план, али га се не држати слијепо и бити у стању да се прилагодите када се промјене догоде.
Ана је неко коме је живот показао како живот може да буде непредвидив и како он једини зна правац у коме ћемо се кретати.
“Припадала сам оној групи људи којима је увијек потребан план. Због тога сам годинама носила роковник у торби. Тамо је све било испланирано до детаља. Не можете замислити осјећај среће који се јави када прецртам неку обавезу коју сам планирала. Осјећај задовољства, контроле, поноса на себе, све те емоције се јављају у том тренутку.
Била сам сигурна да се крећем у правом смјеру, али живот ме је демантовао својим поступцима. Неке ситуације су ми потпуно пореметиле планове које сам направила. Зато сам морала да преиспитам своје жеље и да престанем тврдоглаво да их се држим.
Нове околности су ми тешко пале иако су сви говорили да су промјене увијек добро дошле. Припадам оној групи људи који се добро осјећају само онда када је све по плану без великих изненађења.
То ме је довело до ивице понора. Опет сам узела планер и додала још једну ставку у њега, а потом је прецртала. Писало је, “она жели све да држи под контролом и да увијек има сваки догађај испланиран”. Тада сам ријешила да живот почнем да посматрам из новог угла.
Са ове дистанце схватам колико је било смијешно и нереално да очекујем да ће у животу све ићи онако како сам ја замислила. Сад знам да се све у животу дешава са разлогом иако у том тренутку то није дјеловало тако.
Све промјене коју су се десиле сам морала да прихватим и можда нисам стигла тамо гдје сам наумила првобитно, али сам стигла на дестинацију на којој требам да будем и која је најбоља за мене.
Сви желимо да будемо срећни и остваримо своје циљеве, што није ни мало чудно, али се понекад догоди да када пређемо преко једне препреке појави се нова. На нама је да се трудимо, радимо и сањамо, али и да будемо спремни на могућност да се неће све дешавати по плану који смо сами скројили.
У животу понекад неке ствари не иду глатко. Када мало боље размислите, схватићете да ни до једне ствари која вам је битна нисте стигли без напора.
Понекад се чини да живот покушава да нас успори и збуни. Лијепи дани и догађаји се замјењују мјесецима у којим „све иде по злу“. Живот се не може контролисати, па нам остаје само једно: помирите се и прихватите да ће живот бити пун успона и падова, и то је нормално.
Сурова истина живота је да нико од нас не може у потпуности да контролише ток по коме се живот развија. Никоме на свијету по рођењу није дата књига са детаљним описом и свега што нас чека и упутством шта треба учинити у одређеном случају.
Ни једну ситуацију не сматрајте својим личним неуспјехом. Данас сам срећна што се све развијало на овај начин, а не другачије. Врло често се захваљујем судбини што је у једном тренутку све пошло по злу, а не како сам ја планирала, јер је опција коју ми је живот понудио била много боља. Против ветрењача се не испати борити.
Не могу да објасним зашто сви морају да прођу кроз тешке ствари, али то је тако. Неке тешке ситуације су ме натјерале да изађем из зоне комфора и суочим са непознатим стварима.
У једно сам сигурна, након много година осврнућете се и са осмијехом сјећати и оних лоших времена, јер ћете схватити да је све ишло баш онако као је и требало.
Уосталом, све потешкоц́е и препреке су ме управо довеле до онога што данас имам. Научила сам да будем захвална судбини за све што имам и радујем се новим изазовима, док свим срцем уживам у садашњости.
Препустите се свом животу, а не планеру, јер нас живот увијек води у правом смјеру, а када вам се на том путу појаве препреке и неочекиване кривине, прихватите их и са захвалношц́у и наставите да напредујете”.
