У ситуацији када грађанима недостају заштитне маске, када ни медицински радници и друга ризична занимања тешко успијевају да обезбиједе маске за све раднике, Петар Ђокић и група његових пулена са “СП” маскама поручују да “сви морамо бити хумани и солидарни”
Чак и у кризи која је настала усљед пандемије вируса корона, политичке партије у Републици Српској показале су да немају осјећај за тренутак. Прилику да покажу своју “бригу” за гражане и “хуманост” не пропуштану, па су потези појединих странака и партијских функционера више него комични.
Одричу се плата и то јавно објављују, дијеле помоћ коју су други обезбиједили, а представљају јавности као да је то њихова заслуга. Низ је таквих примјера који доказују аморалност наших политичара.
Међу онима који и ову несрећу користе да привуку мало више пажње јавности је и посрнула Социјалистичка партија Петра Ђокића, странка у распаду, чији се функционери сликају за медије у заштитним маскама са логом партије. Ђокић, о коме је протеклих неколико мјесеци много тога речено у медијима, покушавају да остану на површини, али судећи по јефтиним маркетиншким триковима чак и током ванредног стања, тешко је повјеровати да ће псе изборити за голи опстанак.
У ситуацији када грађанима недостају заштитне маске, када ни медицински радници и друга ризична занимања тешко успијевају да обезбиједе маске за све раднике, Петар Ђокић и група његових пулена са “СП” маскама поручују да “сви морамо бити хумани и солидарни”, да је СП “партија народа, која вођена тим принципима брине о својим грађанима и члановима”, флоскуле какве слушамо већ годинама.
Познаваоци прилика у овој партији кажу да иза свега стоји страх од нестајања са политичке сцене, извјесни губитак удјела у власти и огроман пад у гласовима на предстојећим изборима, гдје је Бања Лука означена као мјесто гдје Ђокић неће имати цензус. За Ђокића, а поготово за оне који су још увијек уз њега, то је страшније од било какве короне и епидемије, па су кренули у агресивну кампању по медијима и друштвеним мрежама.
То је прво резултирало стикерима на којима “цртани” Петар Ђокић поздравља “другове и другарице”, снимањем промотивних видео спотова у којима Ђокић поручује како је паметно остати код куће, качењем Ђокићевих фотографија у натприродној величини по канцеларијама и сличним потезима какви су ову, некада респектабилну партију, довели на ивицу нестанка.
И све то би могло да се подведе под наивну и неспретну политичку промоцију у вријеме друштвене кризе, да нису превршили све мјере брендирањем заштитиних маски и сликањем за медије. Није познато какву су реакцију јавности предвидјели Ђокићеви маркетиншки експерти, али једно је сигурно – лош политички маргетинг гори је од оног којег нема.
