Дошао је још један Васкрс који због пандемије вируса корона прослављамо ван саборних храмова. Са вјером у Христа страдалог на крсту, данас смо као једна породица како би показали више части и поштења, више мудрости и стрпљења.
У порукама посвећеном, празнику над празницима, може се прочитати да је најопаснија болест данашњице, болест губљења смисла живота. То је болест која рађа безброј других болести. Нама су данас више него икад потребни људи који ће радом и љубављу вратити вјеру у себе. Један од начина је да сачувамо оно што је преостало.
Сједињујући се кроз свету тајну причешћа постајемо вјечни у Христовој вјери. Испуњавајући закон Божији, ујединили смо се са Господом како би своју љубав проносили на оне који тек долазе и који нам доносе радост и наду у будућност.
И овог Васкрса нека Господ Бог унесе радост и мир у срце сваког милог и драгог хришћанина. Да свјетлост која траје разгони незнање и празновјерје, те обасипа здрављем и обиљем. Наш задатак је да себе дамо нашим потомцима, да се вратимо нашим корјенима, обичајима и нашој традицији.
