Објаснићу вам зашто су слушалице и „силент“ најбољи изуми икада. Нећу умети да вам објасним зашто сам столицу бирала као за непријатеља. Ако ви, као и ја, већ недељама радите од куће, можда сте налетели на гомилу савета како да будете што продуктивнији, да то практично ни не осетите, да заблистате и докажете се као никад до сада, да успут научите још два језика и постанете зен мајстор…
Ево који су савети ноторна глупост и слободно можете да их занемарите, а шта заправо ради, на основу, ево ове среде, пет недеља мог рада од куће.
Обуци се као за посао
ЛОЛ, не пада ми на памет. Нећу баш сести у комплетној пиџами за рачунар, али стварно нећу ни у сакоу и чизмама на штиклу. Знате шта је суштина овог правила, да се неким ритуалом налик јутарњем доведете у „начин размишљања“ као да сте заправо и отишли на посао. И тај ритуал стопроцентно зависи од особе до особе. И углавном је тог естетског или козметичког типа. Знам људе који се обрију сваког јутра, иако раде од куће и излазе једном у два дана до продавнице. Мени је, иначе, последња ствар коју урадим пре него што кренем из куће, да ставим парфем и намажем руке кремом. Па то урадим и сад пре него што почнем да радим (само надланице, да не умажем тастатуру). Пронађите свој ритуал, ако он стварно јесте „стављање кравате сваког јутра“, слободно радите то.
Убаци веш
Знам, многи савети за рад од куће строго налажу да не дозволимо да нас неки ситни кућни посао одвуче од рачунара. Али постоје ствари кратко трају, а доносе трунчицу душевног мира. Није поента да вам је забрањено да мрднете, поента је да вас један ситни послић не увуче у следећи, па следећи, и онда улазите у спиралу обављања двоструког посла, кућног и редовног, током упола мање времена. Наравно да нећете усисати и изџогирати цео стан. И онда схватити да вам је повратни пут до рачунара блиставо чист, мирише на цвеће, али је и мокар. Кућни послови који не одузимају више од пар минута, а онда не морате њима да се бавите након целог радног дана, зашто да не. Јутрос сам мерила, напуним машину за веш за мање од 30 секунди. Могу и да се почастим са додатних десет проверавања да ли је напуњена баш како би требало, да не бих од радног времена морала да одузмем скоро пола сата седења на њој док ради центрифуга, како не би одскакутала до предсобља. Машина за судове, још краће. Натемпираш да заврше када и ти завршиш. Готова смена, чист веш, чисти судови.
Слушалице су закон
Нити чујеш комшију код којег грува музика, нити гугутке на дрвету, ма ништа. А чујеш све што би требало. Још кад и особа са којом живиш стави своје, нико никоме не смета.
„Силент“ је закон
Да, морамо да будете доступни, али то не значи да телефон мора да зврцка сваких 15 секунди ако вас то фрустрира, а мене фрустрира. Збогом, распеване нотификације из небитних група. Само нека телефон остане у видном пољу да бисте видели када вас неко заправо зове.
Одабери добро место
Где су услови идеални, колико могу да буду, јер нико од нас не живи у канцеларији, живимо у становима или кућама. Али би било супер да је место удобно, да није закрчено неким ситницама које одвлаче пажњу, да ту нема нечега што већ на први поглед фрустрира. Ја сам компјутер сместила у кухињу. На сто на којем имам места за све што ми треба. Кафа се направи малтене без устајања. Пуњач за телефон је одмах иза мене. Воће је ту ако испружим руку. Гледам право у празни део шпајза, нема шта да ми одвлачи пажњу. Волим свеж ваздух, а ту га има највише, врата од терасе су увек отворена. И да, ако радим ујутру, имам два критична сата када ми Сунце бије право у екран и једва видим шта куцам, али онда маневришем тим вратима од терасе тако да бар мало одбијем ту заслепљујућу светлост. Нигде није савршено.
Што ме доводи до следеће ставке.
Пази када купујеш столице
Јер, када смо се селили, за кухињу смо хтели баш ове. Изгледају дивно. Неудобне су до бола, буквално. Или, да ублажим, нису предвиђене да се на њима седи више од сат времена.
И слободно промени то место
Ако после неколико дана доказано не функционише, откријете гомилу проблемчића или схватите да вам је столица као да сам вам је ја бирала, нисте везани ланцем за то место. Пронађите други кутак у кући који вам ипак више одговара. Промените столицу. Неколицина људи ми је рекла да је комп преместила у кревет. Ја не бих могла, али ви видите.
Пази на кафу
Ах, та кафица која је тако близу и тако лако доступна. Па ако се охлади, направиш нову, јер – у својој си кући. Ово може да повуче ка претераном конзумирању кафе, па је добро повести рачуна. Једног дана сам записала колико сам их направила (нисам сваку и попила), ужас живи.
ЈЕДИ НЕШТО!
Јер, парадоксално је лако заборавити да једеш када радиш од куће. Све ти је ту, али ти си за компјутером, само још ово да завршиш, па оно, држ-не дај, прође седам или осам сати. Јер када радимо од куће, не гледамо баш на сат, не морамо да видимо „када ћемо кући“, већ смо ту. А да би се нормално опстајало, па и радило, потребна нам је енергија.
Одмори очи
Сви смо чули за оно правило „20-20-20“. На сваких 20 минута рада за рачунаром, требало би направити паузу током које се 20 секунди гледа у предмет удаљен 20 стопа (око седам метара). И лично не познајем никога ко се на послу сети да га примени, укључујући и саму себе. Ето прилике – 20 секунди није много, а код куће нас нико неће чудно гледати ако гледамо кроз прозор или буљимо у удаљену тачку на сваких 20-30 минута.
Угоди себи
Све оно што би ти заиста пријало док радиш, а у пословном окружењу не можеш? Сад је тренутак. Огроман број људи које знам од куће ради уз неку музику, јер им недостаје на радном месту. Што не пробати и то.