Повратници задовољни урађеним: Шанса за туризам и пољопривреду (ВИДЕО)

У насељу Гира желе вјеровати да ће асфалтираних 1.350 метара пута између Зулфиног потока и Ракитоваче отворити нове перспективе у селима која се налазе између неколико градова, а од којих ни Сарајево није превише удаљено. Асфалтирана дионица само је дио једног већег међуентитетског пројекта који је иницирало Удружење Гира, а у чију реализацију су се укључиле опћине Илијаш, Олово, Соколац и Источни Стари Град.

Пут је шанса за повратак

– Пројектом је планирано повезивање локалних путева са регионалним који вежу ове четири општине. У те намјене урађена је комплетна пројектна документација за асфалтирање 11,5 километара путева на подручју Сокоца, девет километара у општини Илијаш и четири километра на подручју општине Олово. На Сокоцу је до сада реализовано око два километра, за Ослобођење је истакао Рахман Бабић, предсједник Удружења Гира.

Шанса за туризам

Иако је свечаност планирана за петак због асфалтирања 1.350 метара пута одгођена због коронавируса, то није смањило задовољство локалног становништва, посебно повратника у општину Соколац.

– Ово нам много значи, асфалтирани су успони које смо због кише морали сваке године неколико пута поправљати. Ми поправимо, вода однесе, џаба радимо. Сваке године смо поправљали те путеве, али џабе, вода однесе, џабе радимо, рекао нам је Хасан Оруч, један од оних који су се вратили у Гире да стално живе.

Бабић: Пут је шанса за туризам

Задовољан је јер се са сваким новим метром асфалта живот враћа у околна села. Каже да је викендом пуно људи, буде и дјеце, играју се, тако да се понекад осјећа као у предратном периоду када је МЗ Каљине имала шест редовних аутобуских линија. Сада само један комби, вози до Сокоца. За потпуни повратак, каже, потребно је ипак нешто више од асфалта.

Овдје ми је најбоље живјети, овдје сам се родио и сада ми је то једини живот до смрти. Ја могу јер имам пензију, има се нешто стоке. Проблем је за млађе људе. Има њих који би овдје жељели живјети, али нема школе. Није све до младих, каже Оруч.

Удружење Гира се нада да ће асфалт ускоро и кроз село, па до гирске пећине коју виде као окосницу развоја туризма на овим просторима.

– То је веома важна и лијепа пећина, можемо је успоредити с Бијамбарама, а тамо дневно дође и до 3.000 људи. То би омогућило да се овдје интензивира пољопривредна производња, али и сточарство, каже Бабић.

У селу Храстиште су скромнији. За њих је реалније да се споје досадашње асфалтиране дионице. У селу се од марта за стално настанио Авдо Кулић са супругом. Побјегли су од короне.

– Овдје имам више простора него у Вогошћи. Радим шта хоћу, идем гдје хоћу и дружим се с ким хоћу. Чист зрак и зеленило дају осјећај да нема короне, а можда је нема јер се нико не тестира, кроз осмијех каже Авдо.

Наду да ће асфалт проћи и кроз његово селу дају му локални избори, каже тада се увијек нађе неки дио који ће се сређивати. До сада урађеним задовољан је Акиф Клицо. Прије неколико година из Сарајева се вратио у Гире. Његова мајка је била први повратник у овај дио БиХ, спавала је под шатором, а данас све изгледа пуно боље.

За недавно завршену трасу пута новац су издвојили Министарство избјеглих и расељених ФБиХ 85.000 и Општина Соколац 60.000 марака. Повратници су задовољни односом актуелног начелника према њима, али кажу увијек може боље. МЗ Каљине има све предуслове за здрав живот и то треба искористити.

– Ја се у животу нисам одморио као овдје од када сам се вратио. Погледајте, има хајдучке траве, овдје нема шта нема, рекао нам је Клицо.