Педагог у Основној школи „Соколац“ Момирка Боровчанин рођена је у Сокоцу, 30. октобра 1958. године. Основну и средњу школу завршила је у Хан Пијеску, а дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, Одсјек педагогија – психологија. Прво запослење је било у ОШ „Милан Илић Чича Шумадијски“ у Хан Пијеску. У ОШ „Соколац“ ради већ 34 године. За ову професију се одлучила због велике жеље да ради са дјецом. Прво је жељела да буде учитељица, али послије упознавања са предметом психологија у гимназији, пожељела је да се бави психологијом. Међутим, тада је на Филозофском факултету у Сарајеву био Одсјек педагогија – психологија, који је био њен избор. Није се никад покајала јер овај позив воли и са великим задовољством га обавља.

КОЈИ ЈЕ ОПИС ВАШЕГ ПОСЛА И СА КОЈИМ ПРОБЛЕМИМА СЕ НАЈЧЕШЋЕ СУСРЕЋЕТЕ?

Боровчанин: Посао педагога је занимљив и динамичан. Рад педагога у школи дијели се на више подручја рада која се интегришу – рад са ученицима, наставницима као и са родитељима, сарадња са директором и другим стручним сарадницима, стручним институцијама и друштвеном средином; стога је неопходно стално стручно усавршавање. За добро функционисање васпитно-образовног процеса неопходно је успоставити добру сарадњу са колегама, уз међусобно уважавање и поштовање; добро упознати ученике, поштовати њихову личност и бити досљедан у комуникацији са њима; успоставити добру сарадњу са родитељима, пружати им адекватну помоћ и подршку. У свом раду акценат сам ставила на рад са ученицима, не занемарујући притом остале факторе у васпитно-образовном процесу. Нормално је да се наилази на потешкоће у раду, међутим, битно је не потискивати их већ се са њима одмах суочити и рјешавати, за шта су потребни добра комуникација, разумијевање, емпатија и међусобно поштовање.

ЗБОГ ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОРОНА НАСТАВА СЕ ОДВИЈАЛА ЕМИТОВАЊЕМ ЧАСОВА НА ЈАВНОМ ТЕЛЕВИЗИЈСКОМ СЕРВИСУ. КОЈА СУ ВАША ИСКУСТВА ДО САДА СА ОВИМ НОВИМ ОБЛИКОМ ПРЕДАВАЊА?

Боровчанин: Треба похвалити све учитеље и наставнике који су директно учествовали у реализацији ове наставе и дали додатни напор да наставне садржаје презентују ученицима што занимљивије. Овакав вид наставе са собом носи одређене специфичности, како у организацији тако и у реализацији. Наши учитељи и наставници, уз подршку управе школе, професионално су приступили имплементирању новина у настави, које су пропраћене другачијим обавезама наставника, другачијим одговорностима ученика, па и њихових родитеља. Овакав вид наставе нас је у неким тренуцима суочио са изазовима, који су без застоја рјешавани у ходу, уз велико ангажовање нашег колектива. Додатну помоћ смо имали од ресорног министарства које је омогућило бесплатан мобилни интернет ученицима, а који им је био неопходан за праћење наставе. Учитељи и наставници су успоставили добру интеракцију са ученицима, користећи различите облике електронске комуникације. Кроз овакав облик наставе, ученици су више усмјерени на самосталан рад и учење, као и помоћ својих родитеља, посебно они млађи. Родитељи више учествују у учењу своје дјеце, и више прате њихов рад, у већини случајева. Битно је поменути и рад талентованих и даровитих ученика, којима овај вид наставе даје могућност да све своје креативне потенцијале искажу.

„Вријеме иза нас показало је да је улога родитеља незамјењива, па тако сваки родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дијете стећи такву особину – дјеца најбоље уче на примјеру“.

УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР ДА СУ ДЈЕЦА КОМУНИЦИРАЛА СА НАСТАВНИЦИМА ПРИВАТНО, ПРЕМА ВАШЕМ МИШЉЕЊУ, КАКО ЋЕ СЕ ТО ОДРАЗИТИ НА ЊИХОВО ШКОЛОВАЊЕ КАДА СЕ ВРАТЕ У ШКОЛСКЕ КЛУПЕ?

Боровчанин: Настава на даљину у нашој школи је била добро организована и добро прихваћена од стране учитеља и наставника, као и ученика и њихових родитеља. Чињеница је да су до сада ученици више користили савремену технологију за забаву, а у мањој мјери за учење. Уз помоћ својих учитеља и наставника брзо су се прилагодили новонасталој ситуацији. Овај облик наставе ће допринијети свима који су у наставном процесу да стекну нова искуства, упознају нове облике рада, као и нови начин праћења и вредновања рада ученика. Вјерујем да, и у овим околностима, наши учитељи и наставници у потпуности професионално обављају свој посао и да је сваки њихов контакт са ученицима у служби помоћи и подршке у учењу. Са друге стране, посвећеност учитеља и наставника, која се огледа у томе да су у сваком тренутку на располагању ученицима и њиховим родитељима, не би смјела бити злоупотријебљена.

АКТУЕЛАН ЈЕ И УПИС ДЈЕЦЕ У ПРВИ РАЗРЕД. ШТА СВЈЕДОЧИ ВАШЕ ВИШЕГОДИШЊЕ ИСКУСТВО, ДА ЛИ СЕ И КОЛИКО РАЗЛИКУЈУ ДЈЕЦА САДА И НЕКАДА?

Боровчанин: Фактори који одређују вријеме поласка дјетета у школу су јединствени, а то су: физички, ментални, емоционални и социјални развој, као и развој говора. Тестови за испитивање зрелости прилагођавају се индивидуалним карактеристикама дјетета. Да ли постоји разлика у припремљености дјеце некада и сад, могу рећи уопштено – у задње вријеме родитељи недовољно пажње посвећују артикулацији и развоју говора дјетета и графомоторици. Треба подстицати дијете да правилно изговара гласове, да се разговјетно изражава и да самостално прича. За развој говора је неопходно да родитељи стрпљиво говоре са дјететом и да му дају могућност да и оно што више прича и одговара на питања, притом га увијек треба пажљиво слушати, подржавати и храбрити. Сликовница је веома важно средство за развој говора и богаћење рјечника, те је потребно дјетету читати од најраније доби сликовнице прилагођеног садржаја. Лоша моторика дјеце је најчешће посљедица коришћења савремене технологије, од најраније доби. Поред бројних предности које она има, један од главних недостатака у овом периоду је смањење потребе дјетета за цртањем и писањем оловком. Када дијете не користи оловку, ускраћује му се развој шаке и прстију, односно фина моторика руке. Зато је неопходно дјетету понудити различите садржаје и ограничити му коришћење модерних технолошких средстава.

У СКЛОПУ ШКОЛЕ ЕГЗИСТИРА И ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ДЈЕЦУ СА ПОТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ. ЗБОГ СПЕЦИФИЧНОСТИ ТАКВОГ ОДЈЕЉЕЊА СА ЧИМЕ СЕ ЗАПОСЛЕНИ У ШКОЛИ СУСРЕЋУ ПРИЛИКОМ УПИСА ДЈЕЦЕ ИЗ ОВЕ КАТЕГОРИЈЕ?

Боровчанин: Ријеч је о комбинованом одјељењу, које је ове године бројало шест ученика различитог узраста. Наставу изводи дефектолог, који уз велику љубав и посвећеност, у сарадњи са родитељима, развија радне навике, образује их, васпитава. Настава је организована тако да је прилагођена способностима и могућностима сваког ученика. Повремено се укључују у неке активности ученика редовне наставе и остварују добру интеракцију са њима. Приликом уписа у школу, ако комисија уочи сметње у развоју дјетета, школа је дужна да то дијете укључи у наставу и да врши опсервацију, која траје од три до шест мјесеци. За то вријеме, родитељ је обавезан да достави школи мишљење стручне комисије за процјену потреба и усмјерење дјеце са сметњама у развоју. Помоћ у опсервацији дјетета врши стручна служба школе, која се консултује и са стручним лицима из других установа. За дјецу у одјељењу са посебним потребама одређује се наставни план и програм по коме ће радити, у зависности од потешкоће у развоју. Постигнућа ученика са сметњама у развоју вреднују се описно или бројчано, у складу са програмом по којем се школују.

КОЈА БИ БИЛА ВАША ПОРУКА УЧЕНИЦИМА, НАСТАВНИЦИМА И РОДИТЕЉИМА?

Боровчанин: Период иза нас јесте био пун изазова и нових искустава, међутим, изродио је и многе позитивне ситуације, кроз које смо сви проширили знања и видике, нарочито ученици. Жељела бих похвалити њихову велику посвећеност и одговорност при приступању и испуњавању школских обавеза у другачијем – онлајн формату, активност у стицању знања, али и њихове родитеље због неизмјерне подршке, стрпљења и интересовања за рад дјеце, као и подстицај који су пружили својој дјеци на овом путу. И у овој ситуацији показало се да је улога родитеља незамјењива, па тако сваки родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дијете стећи такву особину – дјеца најбоље уче на примјеру. Често, због недостатка времена и свакодневице препуне обавеза, родитељи немају довољно времена за разговор са својим дјететом, па се надам да је претходни период био показатељ да је вријеме посвећено дјетету и разговор са њим најквалитетније испуњено вријеме. Вјерујте, дјеца то желе и очекују од својих родитеља. Наши учитељи и наставници су навикли на примјену иновације у настави, тако да су и овај облик онлајн наставе прихватили и изузетно добро примијенили, што треба истаћи и похвалити. Неминовно је да ће примјена нове технологије и бројних информационих постигнућа у наредном периоду бити неопходна уз традиционалан облик наставе, што ће наставу учинити још занимљивијом, креативнијом и функционалнијом у наредном периоду.

Бранка Радоњић
Рођена 26. априла 1988. године у Сарајеву. Основну и средњу школу завршила у Сокоцу. У Источном Сарајеву на Филозофском факултету студирала журналистику (2007–2013) и стекла звање дипломирани новинар. Запослена у Инфо центру Соколац од 2013. године.