Уважени суграђани,
Као одговоран човјек и начелник у служби грађана, желим да вам овим путем одговорим на питања која су у име дијела грађана наше општине поставили моји политички противници на својим интернет страницама.
Сматрам да сви становници наше општине имају право и прилику да бирају и да буду бирани како на локалним тако и на општим изборима. То су демократске тековине које су на нашим просторима заживјеле захваљујући политичкој борби Српске демократске странке.
13.Од како је скинуо плави раднички мантил и обукао функционерско одијело, господин Милован Бјелица се, колико је познато, осим политиком, није бавио никаквим другим послом или приватним бизнисом!!
Судећи по томе, наведеном господину је функционерски лични доходак био „довољан“ извор прихода за стицање више милиона вриједних некретнина у земљи и иностранству!!
Ако одлазећи начелник са толико „чиста образа и срца“ потенцира паролу како „поносно стоји“ пред Сокочанкама и Сокочанима, нека им онда одговори на данашње питање:
Колико сте платили и одакле Вам новац за куповину стана на Јелисејским пољима у Паризу?
На овакве небулозне констатације и коментаре није се вриједно освртати.
Зато ћу само због јавности и информисанисти суграђана у кратким цртама дати оне основне и лако провјерљиве чињенице, као и нека моја лична размишљања и ставове.
Плави раднички мантил сам носио поносно и предано. Није добро када је неко покондирен, те мисли да је важнији јер није радио већ је ето одувијек функционер, што би рекли „ташна машна”.
Таквих је данас много и у нашој локалној, а и у политици Републике Српске.
Када је ријеч о политици и имовини политичара, Центар за истраживачко новинарство (CIN) који се бави борбом против корупције и објављује имовинске карте политичара, очигледно сматра да сам ја једини политичар у нашој општини, или једини вриједан интересовања, пошто ту можете да видите и моју карту, ево линка, лијепо, а донекле и импонује.
Тридесет година у политици, при том успјешно, обезбједило ми је средства за пристојан живот. Знају суграђани да нисам и не болујем од тога да сам у ферарију или поршеу, да моја возила спадају у средњу категорију и да сам до скора возио фиат.
У поменутом Паризу ја на жалост никада нисам био. Не знам зашто би и да имам средства за тако нешто куповао стан у Паризу. Тако да не знам одакле долазе те небулозе.
Као што видите ја живим у Сокоцу, као и моја кћерка и моји унуци. Ту мислим и да останем.
Да, поносим се оним што сам био и што јесам и као такав стојим пред Сокочанкама и Сокочанима. Не скривам оно што имам, али ни не патим за оним што немам.
Осим тога ускоро ће се усвојити и Закон о поријеклу имовине, па ћемо видјети ко гдје шта има и како је до тога дошао. Многи политичари у покушају у Сокоцу и у Српској остаће без онога у чему сада уживају.
