Недостајеш
Сваког дана све више и више
Да ми пружиш руке, обећаш цијели свијет и један велики дворац
Па чак и да прекришиш обећање, не бих се љутила.
Мој цијели свијет је било вријеме које си проводио са мном
Дворац ми није требао поред тебе јер тад сам имала све – док си ме држао за руку.
Као мала дјевојчица вјеровала сам да си ти мој принц, а ја твоја принцеза. Вјеровала сам у бајке док их нису разнијели у комадиће и са тим однијели заувијек тебе.
Недостајеш
За њу и остварење њених снова
Игру и смијех, љубав и снагу.
За све што смо прошли од кад тебе нема.
И оне дане који су тек пред нама.
За свако извини и хвала које смо више једно другоме требали говорити
Загрљаје који оздраве душу.
Да и ја наслоним главу на раме и кажем ,,Волим те Тата “
За сваку ружу и свијећу
Сузе које не брише нико.
Недостајеш
Да ми кажеш ,,Кћери, поносан сам на тебе ”
Главу горе, лоше увијек прође, добро срце привлачи добре ствари и људе.”
Волим те
