Дођу тако неки тренуци у животу када не знаш шта се дешава, кад те неизвесност убија, кад тераш лоше мисли од себе а оне те буде и са њима заспиш, кад обећаваш себи да ћеш, ако овог пута буде све у реду, потпуно изменити све оно што одавно знаш да треба да измениш. Када се трудиш да се на теби ништа не види али те одају подочњаци и притисак који лудује.
Примириш се и чекаш, скупљаш снагу за сваки могући сценарио, а милион сценарија у глави. Додју тако ти тренуци и схватиш да се не питаш много, скоро ништа, па ти једино остаје да дигнеш главу и будеш храбар.
Јер “ храброст не риче увек као лав, понекад је то само уморни гласић који каже: „Сутра ћу покушати поново“ „.
