У својој студији „Проблем повећања људске енергије“ Тесла веома прецизно описује своју визију будућности. Свијет какав је он желио да досегне личи на научно-фантастичну фикцију; то је свијет надљуди, људи радикално другачијих од данашњих, који су развили своје хумане потенцијале до крајњих граница, свијет у којем нема више ратова, глади и многих болести, свијет у којем су “небески божански закони” принцип управљања енергијом.
Наравно да је такав поглед на свијет сметао моћним бизнисменима, који би у случају да се научникове идеје остваре остали без посла. Тесла је сматрао да је свемир неисцрпан извор енергије и да се електрична струја простире васцијелим универзумом.
Теслин трансформатор
Његова најважнија теорија, коју је осмислио као студент електронике у Будимпешти, теорија резонанције, кључна је за разумијевање управљања енергијом у хармоничном универзуму. Херметична идеја да је све резонантно, како у малом тако и у великом универзуму, довела га је до тога да осмисли свој кључни патент, данас познат у свијету као Теслин трансформатор.
Као велики маг Хермес Трисмегистус, Тесла је био у стању да трансформише велику енергију у малу и обрнуто. Енергија се креће у ритмичким таласима и сва је мудрост “трансформације” у штимовању таласа енергије. Планета Земља, као и људски мозак, умањени су резонатори и, према Тесли, они се могу заједнички наштимовати према ритмичким таласима космичких енергија. Тек тада, када су добро “наштимовани”, људи могу осјетити хармонију универзума, савршенство великог божанског бића.
Сличну идеју имао је руски мистик и маг Георги Гурђијев, који је на тој бази основао хармонични институт у Фомнтемблоу. И Тесла и Гурђијев човјека виде као аутомат чијом вољом и свијешћу руководе друге, невидљиве силе. Невјероватна сличност Теслиних и Гурђијевљевих теорија о човјеку аутомату наводи на претпоставку да су се ова два фантастична чаробњака можда негдје и срела крајем XИX вијека. Тесла је више пута путовао у Европу и држао предавања у великим интелектуалним центрима – Лондону, Паризу, Берлину.
Мистицизам
Године 1893. Тесла је на позив британског Краљевског друштва одржао предавање “Свјетлост и други високофреквентни феномени”. Није познато да ли је Гурђијеф био на предавању, али се поуздано зна да је послије тих предавања упознао славног спиритисту, научника и теозофа Вилијама Крукса, сљедбеника Мадам Блавацке. Тих година у Лондону су живјели и велики српски мистици Николај Велимировић и Димитрије Митриновић, као и два руска мистика Гурђијев и П. Д. Успенски.
У тајним архивима Митриновићевог друштва у Дичлингу постоје записи да је Димитрије планирао да се упозна с Теслом. Међутим, одустао је када је чуо да су Гурђијев и Успенски били на Теслином предавању, јер је био љубоморан на утицај који су два руска мага направили у британским интелектуалним круговима. У књизи “Четврти пут” П. Д. Успенског описује се филозофско мистичко учење Георги Гурђијефа, у ком руски маг управо барата Теслиним рјечником – високим и ниским фреквенцијама, зраком стварања, човјеком аутоматом или, боље речено, човјеком машином.
– Не постоји сукоб између идеала науке и идеала религије, али је наука супротстављена теолошким догмама, јер се наука заснива на чињеницама. За мене, универзум је једноставно велика машина која никада није постала и никада неће нестати. Људско биће није изузетак у природном поретку ствари. Човјек је, као и универзум, машина. Ништа не допире до нашег ума нити утиче на наше дјеловање, посредно или непосредно, а да није одговор на поруке које чулима примамо из спољашње средине. Због сличности наше конструкције и наше околине, сви слично одговарамо на сличне утицаје, а као резултат наших реакција долазимо до разумијевања. Током свих ових вијекова развијали су се бесконачно сложени механизми, међутим, оно што ми зовемо “душа” или “дух” није ништа више од збира свих функција тијела. Када ове функције нестану, такође нестају и “душа” или “дух” – писао је Тесла у славном есеју “Машине ће зауставити рат”.
(Наставиће се)
