Кредити грађана у микрокредитним организацијама (МКО) у Републици Српској на крају прошле године досегли су износ од 440 милиона КМ (око 225 милиона евра) што је за око 50 милиона више у односу на годину раније.
Према подацима наведеним у извештају Агенције за банкарство РС о пословању МКО са седиштем у Српској, грађани су највише посезали за ненаменским кредитима, пољопривредним зајмовима и кредитима из области услужних делатности.
Осим физичких, у посматраном периоду и правна лица су повећала дуг у МКО те су кредити предузећа на крају прошле године износила 10,32 милиона КМ (5, 2 милиона евра) док су у 2021. години били тешки 9,02 милиона КМ (4,6 милиона евра).
Извештај показује да су МКО номиналну каматну стопу лани повећале у односу на годину раније за око два одсто па је тако прошле године износила 18,62 одсто, а у 2021. години 16,88 одсто.
Када је у питању ефективна каматна стопа, извештај показује да је она пала са 34,40 одсто, колико је износила 2021. године на 33,65 процената лани.
Директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле каже за да је раст кредита у микрокредитним организацијама резултат опште ситуације у земљи.
– Као прво, те кредите дижу они грађани који нису способни да се задуже у банкама или им се једноставно жури. Проблем код тог задуживања је што се новац не користи наменски, на пример за покретање бизниса, него за свакодневну потрошњу па настају проблеми са враћањем – рекао је Кутле.
Коментаришући раст задужености грађана у овом сектору економиста Зоран Павловић истиче да због малих плата, а великих трошкова људи не могу штедети па су приморани да дижу кредите.
– Када су у питању ванредни трошкови попут изненадног квара аутомобила, набавке огрева, спремања детета за школу или квара веш-машине грађани немају ни минималну уштеђевину да подмире те трошкове, јер све што зараде потроше на свакодневне потребе – појашњава Павловић.
Он је истакао да је задуженост у овом сектору била велика у годинама након рата у БиХ, када се становништво задуживало с циљем покретања малих бизниса.
– Данас нажалост микрокредити служе само за враћање доспелих обавеза, што је одраз сиромаштва у земљи – категоричан је Павловић.
Коментаришући висину каматних стопа у МКО сектору, нарочито ефективне каматне стопе за ненаменске краткорочне кредите, која је лани износила 114 одсто, Павловић наводи да је главни разлог мали износ задужености по појединцу.
– Ако се 100.000 клијената задужују по 1.000 КМ (око 500 евра) то је огроман обим посла и због тога су између осталог микрокредити скупљи – казује Павловић.
Зарада
Микрокредитне организације у Српској зарадиле су у 2022. години 24,07 милиона марака (око 12 милиона евра) што је за 30 одсто више у односу на профит који су имале 2021. године, када је износио 18,4 милиона КМ (9,4 милиона евра).
У извештају Агенције за банкарство наведено је да су приходи по основу камата износили 83,3 милиона марака (42, 5 КМ), што чини 99 одсто укупних прихода МКО, док су расходи били тешки 57,5 милиона КМ ( око 29 милиона евра).