Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Велики четвртак, као знак сјећања на Тајну или посљедњу вечеру Исуса Христа и апостола.
На Велики четвртак, обиљежавају се, поред Тајне вечере, још три догађаја: свето прање ногу ученицима, чудесна молитва и издајство сина Божијег.
На овај дан, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим. На Тајној вечери, установио је Свету тајну причешћа, дијелећи хљеб и вино, ријечима које се и данас могу чути у току свете литургије.
Потом је својим ученицима опрао ноге учећи их да служе једни другима. Већ је отворено говорио о предстојећем страдању. Слиједила је Јудина издаја, a из Гетсиманског врта сина Божијег одвели су војници.
Како је на Тајној вечери Христ установио Свету тајну причешћа, вјерује се да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте бити опроштени гријехови.
На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, а увече се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
У црквама се на Велики четвртак везују звона јер су она знак радости. Звона ће се поново чути тек на Васкрс, а до тада се богослужења најављују клепалима.
Велики четвртак је један од дана одређених за причешће вјерника и једини је дан у Великој или Страдалној недјељи када је дозвољено јести храну припремљену на уљу.
Понегде почиње бојење јаја. У црквама се везују звона јер су она знак радости.
Припремају се и честице за причешћивање болесних током цијеле године.
