Романије - Љубав побјеђује! 
Са слатким животним сапутником живимо 24 сата, сваки дан, сваке недеље, месеца, године, с њим пролазимо кроз различите ситуације, временске услове, спорт, летовања, зимовања, посао, вирусе, заљубљивања, стрес.
Невена Спасић, Удружење „Плави круг”
За дијабетес кажу да је здравствени проблем 21. века, слатка пандемија.
Слободно могу да кажем да је мени ово већ „други век” како живим са дијабетесом. Јер то је мој животни сапутник већ 32 године, заправо од давне 1992. године, када ми је дијагностикован. То време не може да се пореди са данашњим, терапије су биле у потпуности другачије, начин едукације и исхране, као и самоконтроле. Дијабетес сам добила са пет година и верујем да је мојој породици био шок када су сазнали да им дете болује од неизлечиве болести. Ипак, након детаљних испитивања и периода адаптације моји родитељи су одлучили да се едукују, да се не плаше, да науче сва правила и свом детету пруже најбољу могућу будућност са минималним последицама које дијабетес носи са собом. Моје мишљење је да је ово круцијалан моменат у породици – борба и позитиван став. У том периоду није постојао интернет, литература прилагођена родитељима чија деца имају дијабетес или развијен систем интензивних едукација, морали су да се сналазе, буду упорни и истрајни, преносећи тај став и на мене.
Нису се сакрили од проблема већ су на њему радили, чинећи га мање опасним и боље контролисаним.
Дијабетес је тада перципиран као болест, док је данас здравствени проблем са којим се нормално функционише. До те трансформације дошло је захваљујући рапидном развоју медицине, фармације, технологије, могућности разних начина едукације и дељења искустава.
Искрено верујем да не постоје границе у остваривању циљева особа са дијабетесом, заправо требало би да начин живота буде изузетно квалитетан и садржајан, али предуслов за то је да будемо здравствено одговорни и да предупредимо све потенцијалне последице. То се постиже едукацијом, коју Удружење „Плави круг” спроводи у континуитету, и наравно неопходно је да лекови, нове технологије и терапије, подршка и здравствена заштита буду доступни свим особама са дијабетесом. Посебну пажњу скрећем на доступност свих инсулинских пумпи и сензора за континуирано мерење шећера како би свако могао да нађе адекватан систем праћења и доброг регулисања свог дијабетеса.
Све ово доприноси смањивању (понекад и тежих) последица као што су промене на очном дну (ретинопатија), промена у функцији рада бубрега (нефропатија), крвних судова и нерава. Због тога се активно ради на превенцији развоја компликација управо кроз добру гликорегулацију.
Важна је и контрола крвног притиска, крвне слике, годишњи лекарски прегледи.
Наравно да живот са дијабетесом није лак, али ако се посветимо упознавању свог здравственог проблема, научимо да водимо рачуна и спознамо своје границе, тиме улажемо у своју квалитетну будућност.
Са слатким животним сапутником живимо 24 сата, сваки дан, сваке недеље, месеца, године. С њим пролазимо кроз различите ситуације, временске услове, спорт, летовања, зимовања, посао, вирусе, заљубљивања, стрес и он реагује на сваку од наведених ситуација. Али и ми знамо да одреагујемо на његову реакцију, а то је кључно.
Подршка породице и пријатеља има невероватно значајну улогу у адекватној регулацији. Нормално сам одрастала као и сва друга деца, уз додатне ритуале и активности које намеће овај здравствени проблем.
Ишла сам у школу у којој су сви моји другари знали да имам дијабетес и то нормално прихватили, завршила сам факултет и мастер студије, положила вожњу, путовала, излазила, запослила се и радим посао у који сам заљубљена.
Руку на срце, заљубила сам се много пута у више различитих ствари у животу (пливање, зумба, свирање тарабуке, вишемесечни боравци у иностранству, плес…) и за сваку од ових ствари сам веровала да могу да остварим и будем добра у томе.
Без икаквих ограничења, али са одговорношћу одрасле особе према свом здравственом проблему, јасних корака који увек морају бити приоритет – самоконтрола и реаговање на промене.
Веровала сам у себе да могу све, али то не бих успела да ме моји родитељи и брат одмалена нису подржавали у свему што сам желела да пробам. То важи и за моје пријатеље.
Заправо, начин на који ви представите овај проблем је начин на који ће га други прихватити и реаговати. Моја животна прича је слатка, динамична, зачињена, весела и храбра. То од нас направи дијабетес – храбре, слатке људе.
