Све већи број малољетника у Српској болује од неког облика менталног поремећаја, а како истичу психијатри стигма која је и даље присутна када се говори о менталном здрављу отежава лијечење најмлађих пацијената.
Како су у Институту за јавно здравство РС казали за „Независне новине“, у 2022. години због поремећаја менталног здравља у јавним здравственим установама болнички је лијечено 230 малољетника.
Како су навели у Институту, најмлађи пацијент је имао свега двије године.
Додали су да су током 2022. године у јавним здравственим установама амбулантно лијечена 844 пацијента узраста од рођења до шест година, док је у приватним установама лијечено 280 пацијената.
„У јавним здравственим установама амбулантно је лијечено 1.408 пацијената узраста од седам до 19 година, док је у приватним установама лијечено 207 пацијената истог узраста“, навели су у Институту за јавно здравство РС.
Да расте број малољетника код којих је присутан неки облик менталног проблема за „Независне новине“ потврдила је Сања Јарић, дјечји и адолесцентни психијатар у болници „Младен Стојановић“ у Приједору, која истиче да када говоримо о најмлађим пацијентима они најчешће имају проблема са говором.
„Случајеви из аутистичног спектра су у посљедње вријеме у великом порасту. Дјеца предшколског или млађег школског узраста имају поремећаје понашања. Чести су случајеви и адолесцената који се самоповређују“, рекла је Јарићева, додајући да је у порасту и број адолесцената који имају емоционалне проблеме и депресију.
Нагласила је да све креће из породице, у којој се касно уоче проблеми, а и када се уоче, родитељи неријетко избјегавају одлазак код психијатра.
„Родитељи се све мање баве дјецом, а ту је и доступност друштвених мрежа. Дјеца су препуштена сама себи и групама својих вршњака“, казала је Јарићева, додајући да је проблем што још постоји јака стигма која прати менталне проблеме у нашем друштву.
Истакла је да проблем представља и то када родитељи доведу дијете са проблемом те не схватају озбиљно оно што им психијатар каже.
„Родитељи одлазе код психолога, али ако их психолог пошаље код психијатра онда се углавном бране, говорећи: ‘Шта ћемо ми овдје, моје дијете није лудо’. А када имамо родитеље који сарађују одмах се види помак, одмах видимо позитивне резултате код њихове дјеце“, навела је Јарићева, додајући да је битна и добра сарадња са школама.
Иако у Специјалној болници за психијатрију Соколац не лијече малољетнике, у разговору за „Независне новине“ Божидарка Пирковић, помоћница директора ове установе, казала је да се, нажалост, млађи пацијенти јаве можда и прекасно.
„Породица покуша сама да се бори, па се обољели чланови породице лијече амбулантно, а некад се и не лијече, јер је наша професија и даље стигматизована“, рекла је Пирковићева, додајући да се млађи пацијенти не јављају у болницу само због психоза, већ и због алкохолизма и других овисности.
