1399 – Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао је краљ Хенри ИВ, дан након што је абдицирао Ричард ИИ (Рицхард), први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.
1846 – Амерички зубар Вилијам Мортон (Wиллиам) први је употребио анестезију (етар) приликом вађења зуба.
1876 – Рођен је српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић. Песник модерног сензибилитета следио је у савршенству форме француске парнасовце и симболисте. Био је члан Српске краљевске академије и председник српског ПЕН клуба („Јефимија“, „Долап“, „Симонида“, „Напуштена црква“, „Орхидеја“, „Љубавна песма“, „На Газиместану“).
1882 – Рођен је немачки физичар Ханс Вилхелм Гајгер (Wилхелм Геигер), који је 1928. изумео направу за откривање и бројање наелектрисаних честица и гама-зрака (мерење радиоактивности), познату као „Гајгеров бројач“.
1891 – У егзилу у Бриселу извршио је самоубиство француски генерал Жорж Ернест Буланже (Георгес, Боулангер), лидер реакционарног антипарламентарног покрета „буланжиста“ који је запретио да сруши Трећу Републику.
1912 – Србија и Бугарска су објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у којем су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен је ослобађањем балканских народа од турске власти.
1941 – Почела је прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.
1949 – Окончан је берлински „ваздушни мост“ успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током којег су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.
1955 – У аутомобилској несрећи у 24. години погинуо је амерички глумац Џејмс Дин (Јамес Деан), симбол узнемирене и побуњене младости после Другог светског рата. Иако је снимио само три филма, „Источно од раја“, „Бунтовник без разлога“ и „Див“, постао је култна личност младих тог времена.
1962 – Бели расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је на основу одлуке федералног суда црнац Џејмс Мередит (Јамес Мередитх) уписан на Универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.
1965 – Припадници индонежанског „Покрета 30. септембар“ отели су шест генерала и покушали државни удар. Генерали су нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт је дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.
1966 – Бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао је независност под називом Република Боцвана. Први председник постао је Сереце Кама (Серетсе Кхама).
1966 – Немачки ратни злочинци Алберт Шпер (Спеер) и Балдур фон Ширах (вон Сцхирацх) изашли су из затвора Шпандау у којем су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 станара, остао је само један – Рудолф Хес (Хесс).
1970 – Ричард Никсон (Рицхард Ниxон) је допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника СФРЈ.
1980 – У симболичном подсећању на библијска времена, Израел је увео валуту шекел, која је заменила фунту.
1985 – Умро је амерички сеизмолог Чарлс Рихтер (Цхарлес Рицхтер), по којем је названа скала за мерење јачине земљотреса.
1988 – У СССР-у је пензионисано пет високих функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.
1990 – СССР је нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током шестодневног израелско-арапског рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе са Јужном Корејом.
1991 – Војним ударом у Хаитију оборен је са власти председник Жан-Бертран Аристид (Јеан-Бертранд Аристиде).
1992 – Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници СРЈ и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали су заједничку Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима.
1992 – Московска банка дистрибуирала је ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.
1993 – У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено је 36 села, а погинуло је најмање 22.000 људи.
1999 – Један од највећих немачких књижевника 20. века Гинтер Грас (Гуентер Грасс) добио је Нобелову награду за књижевност. У августу 2006. Грас је обелоданио да је као 17-годишњак био припадник злогласне нацистичке „Вафен-СС“ јединице. Ово откриће писца „Лименог добоша“ шокирало је јавност и изазвало жестоке критике писаца, историчара и политичара у Европи.
2000 – Уз пуну подршку Демократској опозицији Србије и новоизабраном председнику СР Југославије Војиславу Коштуници, светска демократска јавност је са зебњом ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија је упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти.
2002 – Петнаест министара иностраних послова Европске уније гласало је да се државама чланицама дозволи да потпишу индивидуалне уговоре са САД, којима су амерички војници и официри изузети од кривичног гоњења Међународног кривичног суда у Хагу.
2005 – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.
2006 – У авионској несрећи бразилске компаније Гол када се авион на линији Манаус-Бразилија срушио у држави Мато Гросо у веома неприступачној области, страдало је 155 путника и чланова посаде.
2007 – На ванредним парламентарним изборима у Украјини највише гласова освојила је партија проруски оријентисаног премијера Виктора Јануковича, на другом месту је „наранџаста хероина“ Јулија Тимошенко, а трећем коалиција украјинског председника Виктора Јушченка.
2009 – У земљотресу магнитуде 7,9 степени по Рихтеровој скали који је погодио острво Суматру погинуло је 1,115 људи и 1,214 је озбиљније повређено.
2014 – Авганистан је потписао безбедносни споразум са САД који ће омогућити америчкој војсци да остане у тој земљи током 2015. године.
2015 – Град Париз, на чије се улице годишње баци 350 тона опушака, увео је казну од 68 евра за пушаче који гасе цигарете на улицама.