Приходи од индиректних пореза у БиХ за девет мјесеци ове године су никада већи и мјере се у милијардама. Али, кључно питање је гдје иде сав тај новац?
Сваки грађанин на робу коју купује, од хране у продавницама до одјеће и других производа и услуга плаћа ПДВ у износу од 17 посто. Ово је један од кључних индиректних пореза у Босни и Херцеговини, а по том основу поново су прикупљени рекордни износи.
Приходи од индиректних пореза за девет мјесеци ове године износили су 8,493 милијарде марака и већи су за 629 милиона КМ или осам одсто у односу на исти период 2023. године, када су износили 7,864 милијарде марака.
Вијест о расту прихода била би позитивна када би била резултат јачања привреде и животног стандарда, па самим тим и повећања потрошње. Али није тако. Ово је одраз инфлације сматра економиста Игор Гавран, па док грађани и привреда плаћају високе цијене, ништа им се од јавних прихода не враћа.
„Овај се новац третира као приватни од стране представника власти и један је од главних разлога зашто се ништа не чини ни по питању инфлације, раста цијена или додатног опорезивања оних који профитирају од тога раста. Једноставно све то одговара онима који те приходе доживљавају као властите и који гледају дословно како да се што више узме од грађана и привреде за неке њихове потребе.”, каже Гавран.
Познато је да се од прикупљеног новца финансирају бх. институције и отплаћује спољни дуг, а званична рапсодјела изгледа овако: за финансирање државних институција распоређен је износ од 762 милиона КМ. Федерација БиХ је са јединственог рачуна добила 3 милијарде и 815 милиона КМ, Република Српска 2 милијарде и 137 милиона КМ и Брчко дистрикт 214 милиона КМ.
Повећање прихода требали би да осјете сви буџетски корисници укључујући пензионере, социјалне и борачке категорије, међутим то се не дешава. Кључни разлог за то је каже економиста Миленко Станић тај што је Република Српска овогодишњим буџетом планирала задужење од 810. милиона марака, али га није успјела реализовати због санкција фирмама и руководству.
„Није се могао наћи довољан износ средстава у иностранству тих 810 милиона КМ и као резултат тога имамо чињеницу да значајан пораст прихода од директних и индиректних пореза није довео до побољшања него се десила супротна ситуација повећани су дефицити у буџету и очигледно је да се такав однос неће промијенити до краја ове године.“, објашњава Станић.
Потребно је извршити прерасподјелу ових средстава уколико власти желе да грађани имају ефекте од своје потрошње у локалним заједницама, објашњава народни посланик Мирјана Орашанин.
„Потребно је прво расподјелити средства од индиректних пореза локалним заједницама, а потом сервисирати спољни дуг.“, рекла је Орашанин.
Досадашња пракса је показала да било какав раст прихода бх. властима није довољан, јер им успјешно иде углавном ненамјенско трошење народног новца, закључују наши саговорници.
