Свака пета жена у БиХ силована или доживјела покушај силовања.
Док прочитате овај текст у свијету ће вјероватно бити убијена једна жена. Зависи колико брзо читате јер статистика каже да у свијету сваких 10 минута буде убијена једна жена од стране партнера или блиске особе.
Уједињене нације од 1999. године 25. новембар обиљежавају као Међународни дан борбе против насиља над женама, али подаци говоре како је насиље и даље веома присутно.
Према подацима из Истраживања Агенције за равноправност полова БиХ и ОСЦЕ-а, свака друга жена у Босни и Херцеговини искусила је неки облик насиља. С друге стране подаци Свјетске здравствене организације говоре да је свака трећа жена у свијету искусила сексуално или насиље у вези.
“И сад долазимо до тога како ми то не видимо. Па не видимо зато што смо друштво гдје се такве ствари крију и гдје је таква ствар брука. Причати о томе је брука за породицу, брука за фамилију, брука за жртву. Најмање се стиде насилници”, каже за Буку Психолог Срђан Пухало.
Од почетка године у БиХ је убијено осам жена, а Пухало каже како је фемицид најекстремнији облик насиља над женама па је и најрјеђи, па се о њему највише говори што неправедно у други план ставља причу о осталим, мање драстичним, облицима насиља над женама.
“Као друштво имамо један амбијент гдје се насиље над женама поприлично толерише. Оно је невидљиво јер се о њему не говори, не говоре жртве пуно о томе. Ми у ствари под насиљем подразумијевамо само оно кад мушкарац туче жену и кад је убије. Остале облике насиља су за друштво негдје мање важни, мање битни и не видимо их”, говори Пухало.
Свака пета жена у БиХ силована или доживјела покушај силовања
Подаци истраживање које је радио Пухало међу младим људима у БиХ показује да је 20% жена искусило неки облик или покушај силовања.
“Значи, од 100 жена, 20 су имали такво искуство. А можда има још који проценат више, што људи можда нису хтјели да кажу јер немају повјерење у нас па нам нису рекли. Значи мање од тога није, само може бити више. И то није само ствар да ли се десило силовање или је био покушај силовања већ је то ствар свих посљедица које произилазе из тог одвратног чина”, говори Пухало.
Додаје се о томе мало говори и да се проблеми сексуалног насиља над женама гурају под тепих.
“И онда се просто поставља питање да ли је то друштво, то традиционално друштво које ми сада чувамо, у којем ми желимо да живимо, у којем жене желе да живе и у којем су жене задовољне. И наравно да није. Али ми идеализујемо то традиционално друштво”, примјећује Пухало.
Како до мање фемицида?
У посљедњих годину у БиХ је убијено више од 10 жена од стране партнера, а Пухало појашњава да фемицид, као крајњи облик насиља, долази пуно раније. Он се никада не дешава одједном него је ескалација дуготрајног насиља. Зато је правовремени одговор околине, друштва и институција јако битан како би се спријечио најдрастичнији облик насиља над женама – фемицид.
“Ако би се квалитетно и адекватно реаговало на то насиље, онда се на тај начин уствари спашава жртва од насилника и прекида се тај неки круг насиља, с надом да неће ескалирати, а то је опет ствар односа друштва и једног поштеног и компетентног односа према насиљу. Значи, то није декларативна, него стварна борба против насиља гдје би сви радили свој посао, гдје би се жртва се осјећала сигурном да пријави насиље и да добије адекватан одговор система на ту пријаву”, рекао је Пухало за Буку.
Социологиња Смиљана Вовна за Буку каже да је првим јавности познатим фемицидом отворена Пандорина кутија. Вовну забрињава велики број фемицида, а примјећује да апел цивилног друштва није довољан.
“Треба што хитније тражити системско рјешење од оних који су задужени за доношење и провођење закона. Систем чине три дијела, полиција, тужилаштво и суд. Полиција одради свој дио али очито у оним случајевима гдје у медијима читамо”од раније познат органима гоњена” ова друга два дијела нису одрадили адекватано. Питање је како се повратници у чињењу кривичних дјела нађу поново на улици”, пита се Вовна.
Предлаже да парламенти на свим нивоима требају да што хитније промијене законе који регулишу ову област, те да се казне за насилнике и извршиоце фемицида драстично повећајуи.
“Центри за социјални рад морају много више да буду укључени у фази превенције, јер када дође до убиства касно је за сваку реакцију. Свједочимо да није довољно на апелима, протестима, промјена је морала да се деси још јуче”, упозорава Вовна.
Након фемицида у Градачцу које се преношено уживо путем Инстрагама Федерална управа полиције је најавила казне за све оне који су подржавали насилника, али нема епилога тих радњи. Осим цивилног друштва на протесте су изашли и политичари, међу којима предсједник владајуће Снаге народа Рамо Исак и потпредсједница СДП-а Бењамина Карић. Но, од њихове шетње није било превелике користи. Још нема закона којим су повећане казне за насилнике.
