Српска економија је у 2024. години била једна од најбрже растућих економија у Европи, наводи се најновијем броју билтена Маркоекономске анализе и трендови (МАТ) у издању Економског института у Београду и Привредне коморе Србије, уз процену да је реални бруто домаћи производ (БДП) у првих 11 месеци прошле године међугодишње увећан за око 3,8 одсто.
Kључни адут за одржавање растућег тренда укупне индустријске производње почива на прерађивачком сектору и то на новим производним капацитетима, истиче се у анализи привредне активности. Додају да је краткорочна перспектива још оптимистичнија након сазнања да ће производња новог електричног модела аутомобила у Крагујевцу кренути крајем овог месеца.
Kао потенцијална опасност наводе се санкције Нафтној индустрији Србије (НИС). У новембру је, пети месец заредом, увећана вредност спољнотрговинске размене, при чему извоз стагнира, али је уочљиво и успоравање робног увоза.
У 2024. на тржишту Kине и Турске је пронађена алтернатива за „пригушену“ тражњу из Европске уније а да се то није десило, истичу аутори анализе, у првих 11 месеци Србија не би имала раст робног извоза од 1,7 одсто, већ пад од 2,0 одсто, а робни извоз био би нижи за 981 милион евра.
