Кажу, добра идеја је пола посла. Тако је у случају браће Раде и Рајка Михајловић из Црњелова код Бијељине.
Годинама се баве ратарством и повртарством, а задње двије и по године имају и фарму кока носиља што је, кажу, пун погодак од којег свакодневно имају добит јер 4.000 кока дневно снесу око 3.900 јаја.
– Коке су у кавезном систему узгоја. Поједу 600 килограма хране дневно, за годину дана поједу 22 вагона. Производимо кукуруз и пшеницу, а соју и концентрате купујемо. Водимо рачуна да температура љети не пређе 27 степени, а зими саме себе грију, температура је 22-23 степена и то је довољно, нижи су објекти, а имају вентилаторе ради провјетравања – објашњава Рајко, напомињући да се јаја ручно купе и класирају.
За тај посао су задужена дјеца, а он и брат за исхрану јата које мијењају након годину дана до 14 мјесеци.
– Ово је друго јато сада, убачено је прије мјесец дана. Задовољан сам, има тржишта може се продати колико хоћеш, да има оволико још три пута може се продати. Дневно на фарми прикупимо 3.800 – 3.900 јаја, то ти је око 1.000 марака пазара, а колики је расход не знам. Да иде пола на расход, пола нама да остане довољно је – каже овај вриједни пољопривредник.
Ширење производње за сада не планирају јер имају велике површине под поврћем. Одмарали нису ни преко зиме, засијали су рани купус, а тренутно припремају кромпир за садњу.
– Радимо кромпира око 9 хектара, прошле смо године имали 98 дунума, била је потанка цијена, али претпрошле године је била добра. Имали смо купус на четири хектара и он је био исплатив – цијена је била од 80 пфенинга до марку. Прилично је била успјешна година и добра ко је имао робе. Сада имамо око 20.000 комада зелене салате за продају – прича Рајко.
На 600 дунума, сију пшеницу и кукуруз, а осим кромпира, купуса, зелене салате, производе и краставце, лубенице и диње. За обраду овако захтјевне површине неопходно је имати и добру механизацију. Зато су искористили подстицаје ресорног министарства и купили два нова трактора.
– Узели смо прије двије године два Џон Дира, један већи и један мањи, прије смо имали неке старе тракторе, дању смо радили, а ноћу крпили. Сад нема застоја. Ови трактори сад имају по 500 сати нису се кварили. Био је добар подстицај, добијеш нови трактор за исти новац колико би издвојио за стари – појашњава Рајко, пише Инфобијељина.
Некада су се бавили и товом бикова, данас имају стадо од 60 оваца и свиње за потребе вишечланог домаћинства. Каже, најтежи мјесец је мај јер до тада сво произведено поврће продају, а ново још није приспјело за бербу, па од продаје јаја обезбјеђују неопходан новац за свакодневну потрошњу на овом великом газдинству.
