Мјештани насеља Широкача су у страху с обзиром да су обилне падавине довеле до бујица на овом подручју Сарајева.
Јутрос је екипа „Аваза“ била на терену гдје смо затекли хаотичну ситуацију, грађани у страху, препуштени су сами себи.
Они са сваким новим падавинама страхују од новог помјерања тла, а сада им је вода направила додатне проблеме, јер је блокиран саобраћај у улици Коматин.
Стална упозоравања
Како је за портал „Аваза“ изјавио професор географије Ведран Зубић, мјештани су у „дебелој кризи“, а није искључена опција да може доћи до покретања клизишта.
– Већ дужи временски период упозоравамо на нешто, што се зове потенцијал покретања клизишта у читавом низу клизишта на територији Кантона Сарајево, којих има преко хиљаду. Управо је то најопаснији дио, пратимо те Цурине њиве, Широкачу. Сарајево, генерално је на удару. То што имамо је излучивање веће количине падавина, а очекује се у наредних неколико дана, готово 150 милиметара, а то је двомјесечна количина падавина које ће нам донијети циклон, напримјер конкретно у Сарајеву – каже нам професор.
Додао је да се у другим дијеловима државе очекују такозване „мирне поплаве“.
Раст водостаја
– Пратимо лагани раст водостаја. Ријеке ће свакако поплавити, то се зову мирне поплаве, а овдје се баш налазе некакве бујичне и тзв. акцидентне поплаве. Оног тренутка када вода засити то земљиште, јасно је, можемо очекивати и ширење, односно покретање клизишта. Сад пратимо те бујичне елементе на Широкачи – истакао је пфор. Зубић.
Проф. Зубић додаје да падавине неће стати у наредним данима, те да се до уторка очекује већа количина падавина.
– Све оно што се тамо радило с аспекта градње, неконтроле и слично, сада већ можемо слободно рећи, лагано долази на наплату. Тешко је из ове перспективе рећи када ће се покренути то клизиште, али ако не буде након ових падавина, јасно је да је оно под великим ударом велика опасност за тамошње становништво. Сада се треба надати да се неће покренути, али некако ми се чини да се ми превише надамо, а једном ће сигурно доћи до тога, колико сам ја информисан, слабо се тога шта урадило. Мислим да су људи баш у „дебелој кризи“. Било би идеално да се то становништво на одређен начин измјести и да се то санира. Када ће то бити, ја заиста с аспекта географије не могу рећи. Онај је простор заиста под, у најмању руку, црвена тачка покретања клизишта – закључио је професор.
