Романије - Љубав побјеђује! 
Сјећате ли се како је Бањалука, првих дана прољећа, била затрпана тонама смећа? А прије неколико дана смеће је преплавило Соколац и околна села на Романији, па је дивља депонија никла чак и на улазу у Војничко гробље „Нови Зејтинлик“.
Овакви инциденти ће се дешавати све чешће, упозоравају стручњаци, јер збрињавањае отпада у цијелој Републици Српској није ријешено како треба. А то се годинама прећуткује и гура под тепих.
Отпад се, у најбољем случају, само одвози из насељених мјеста и гомила на депонијама, а неке од тих одлагалишта се од дивљих депонија разликују само “по папирима”. Рециклаже отпада готово да нема.
Како је недавно упозорио Игор Калаба, еколог из Центра за животну средину Бањалука, у Српској се рециклира свега 0,8 одсто комуналног отпада, док се о другим варијантама збринајвања отпада, као што су смањење укупне количине смећа, поновно кориштење и поправљање ствари намјењених бацању, нико ни не тразмишља.
Лажна зелена острва у Бањалуци, Добоју и Палама
Да је систем управљања отпадом у Српској неефикасан и да води право у пропаст, упозорили су још прије 2 године, и ревизори.
– Отпадом се уопште не управља, он се само гомила без икаквог смисла и плана – установила је Главна службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, током ревизије учинка у овој области.
Како су тада упозорили ревизори, у свакој, па и најмањој локалној заједници, требало би да постоје такозвана зелена острва: мјеста за одвојено сакупљање отпада који има употребну вриједност, са контејнерима за папир, стакло, пет амбалажу, метал.
Испоставило се да су 2023. године зелена острва имали само Бањалука, Добој и Пале, али да је и то било фејк, јер се радило о “лажном представљању”.
– Три зелена острва у ова 3 града су у ствари обична контејнерска мјеста на којима се одлаже мијешани комунални отпад – наведено је у ревизорском извјештају.
Бањалука ни данас нема право зелено острво: тек повремено се отвори рециклажно острво за бесплатно одлагање кабастог отпада, али Бањалучани никад нису сазнали гдје тај отпад, уствари, завршава и да ли се рециклира.
Све се, дакле, своди на депоније, а њих има – свакавих.
Професорица Душица Пешевић са студијског програма за екологију на бањалучком Природно-математичком факултету, у неколико наврата је за Српскаинфо говорила о неадекватним депонијама, на којима нема одговарајуће заштите против загађења земље, воде и ваздуха, па чак ни олидне ограде, која би заштитила биљни и животињски свијет у околини.
Истакла је да су такве депоније један од највећих еколошких проблема у Републици Српској.
Међутим, и санитарне регионалне депоније, а у Републици Српској постоје само 3 такве, боре се са проблемима.
Осим спора око земљишта, који је ријешен тако што се испоставило да се највећа и најсавременија депонија у Српској налази на туђој земљи, регионална депонија у Рамићима код Бањалуке има и других проблема.
– Већи дио депоније у Рамићима није санитарна депонија: скоро 30 година је ту одлаган отпад на несанитаран начин, без заштитних мјера по животну средину – каже професорица Пешевић.
Због тога су околне ријечице и потоци загађени депонијском водом, која је 5 до 10 пута загађенија од фекалних вода. Загађено је и земљиште, које није погодно ни за какву градњу или употребу.
– Кад би се сутра ту престао одлагати отпад, још 20 до 50 година та локалција би била опасна по животну средину – истиче професорица Пешевић.
Једна депонија на клизишту, друга у предграђу
Додаје да су и друге двије санитарне депоније у Српској суочене с проблемима.
– Регионална депонија у Зворнику има проблем јер се на тој локацији отворило клизиште. У Бијељини је санитарна депонија, током поплава 2014. гопдине, била поплављена. Уз то, проблем је што је направљена уз локацију старе несанитарне депоније и то врло близу урбаном подручју БИјељине. Локално становништво се жали на неугодне мирисе, нарочито љети – каже Душица Пешевић.
А шта кажу, на све то у Влади Републике Српске, односно у надлежном министарству?
На питања Српскаинфо, из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС одговорили су да Република Српска има Закон о управљању отпадом, као и стратегију и републички план истог имена, али и да у стварном животу има 3 регионалне депоније мање него што би требало.
– Стратегијом управљања отпадом за период 2017-2026 предвиђен је регионални концепт управљања отпадом, према којем би се на територији Републике управљање отпадом организовало у 8 регионалних центара – наводе из Министарства.
Признају да тај план није испуњен и да у Српској тренутно постоји 5 регионалних депонија у функцији: Бањалука, Бијељина, Зворник, Приједор и Добој, којим је обухваћено укупно 36 општина и градова, од укупно 64 локалне заједнице, колико их у РС има.
Само 3 регионалне депоније, у Бањој Луци, Зворнику и Бијељини, су санитарне, док се у Добоју и Приједору отпад још увијек одлаже на несанитаран начин, признали су у Министарству. А штоп се рециклаже тиче, мрка капа.
– У Републици Српској постоје само двије сортирнице унапријед одвојених секундарних сировина, и то у Добоју, као и једна једноставнија линија малог капацитета, од тону и по на сат, на депонији у Бањалуци – наводи се у одговору Министарства.
Значи, ни стручњаци ни ревизори нису ништа слагали. Република Српска се гуши у смећу.
