Један од основних разлога добрих зарада грађевинских предузећа је висока цијена станова узрокована великом потражњом. На потражњу осим дијаспоре значајно утичу и унутрашње миграције, за које власт нема никакво рјешење, па становништво које не оде у иностранство из мањих мјеста се сели у веће градове.
Економиста Миленко Станић каже да је потражња висока у неколико већих градова Републике Српске, као и Босне и Херцеговине.
– У Републици Српској то су Бањалука, Бијељина, Источно Сарајево и Требиње. Већ десетак година имамо константан раст цијена и оне су достигле заиста високе нивое. У Бањалуци је цијена квадрата већ од 5.000 до 7.000, у Бијељини до 5.000 КМ. Просјечна цијена у БиХ је крајем прошле године је прешла 3.000 КМ – рекао је он.
Истакао је да цијена не би могла да расте да нема оних који ће је платити у цијену, као и да је дијаспора значајан фактор тражње јер наши људи у иностранству имају штедње, а новац у тренутним условима значајно губи вриједност.
– Такође треба имати у виду чињеницу да на великим просторима БиХ имамо унутрашњу миграцију становништва. Преко 50% простора БиХ напушта становништво.
Према његовим ријечима празни се Херцеговина, осим Требиња, као и источни дио РС, а све то је резултат непостојања регионалне политике која би зауставила те унутрашње миграције.
Демограф Александар Чавић сматра да је потребан стратешки оквир како би демографске мјере могле имати ефекта.
– Ми тренутно немамо ни стратегију демографског развоја, односно демографску стратегију, јер немамо ни један заокружен систем који би регулисао једну сложену област, каква је област миграција. Управо због тога нама се све практично стихијски одиграва, спољне и унутрашње миграције и имамо озбиљне проблеме – рекао је Чавић.
Истакао је због тога имамо драстичан губитак становника због негативног миграционог салда у погледу спољних миграција, док с друге стране имамо унутрашње миграције које стварају привид да имамо одговарајуће средине у којима се дешавају неки повољни демографски трендови.
– А то је фатаморгана. Дакле, ви сте видјели према резултатима које је објавио Републички завод за статистику, само двије општине имају позитиван природни прираштај. То су Котор Варош и Осмаци – рекао је он.
Питао је ако имамо позитиван салдо унутрашњих миграција, на примјер у Требињу, Бијељини и Бањалуци, а те све 3 локалне заједнице имају негативан природни прираштај, о чему ми онда требамо да говоримо?
– Дакле, оне нису донијеле никакав бенефит, а заправо су само служиле да јачају економску снагу у одређених повлашћених лица која се бави колективном стамбеном изградњом. Немамо ниједан демографски бенефит од тога, имамо само стихијско пребацивање становништва из једног мјеста у друго који ни на који начин не служи развоју Републике – рекао је Чавић.
Нагласио је да је руководио тимом за израду Стратегије демографског развоја града Бањалука и према пројекцијама кретања бројност становништва Бањалуке ће опадати у наредних 10-15 година.
– Свега још 2-3 године можемо очекивати да ће овај позитиван миграциони салдо у погледу унутрашњих миграција моћи да превазилази негативан природни прираштај и негативан миграциони салдо у погледу спољних миграција. Након тога, уколико не дође до реализације те Стратегије и уколико не дође до усвајања стратегије на републичком нивоу и њене реализације, Бањалука као највећи центар ће деклинирати у популационом смислу. И онда можете мислити шта је са овим другим општинама и градовима у Републике Српске – истакао је он.
Додао је да се заваравамо и у демографији и у бројним другим стварима да ће једна ствар која би се требала урадити и потпуно препородити одређену област.
– Ми трагамо увијек за неким чаробним штапићем или неким чаробним рјешењем гдје ћемо ми неку мјеру донијети и одједном све негативно што смо радили у деценијама на свим пољима практично анулирати. То се неће десити – рекао је Чавић и додао да је стратешки приступ прилагођен нашој конкретној ситуацији и дугорочно провођење мјера једино рјешење.
Демограф Стево Пашалић истакао је да су станови скупи свугдје, далеко преко реалних цијена.
Нагласио је да процес урбанизације траје и трајаће, те да постоје земље са преко 90% урбаног становништва.
– Ми нисмо, ми смо негдје пола, пола, отприлике. Али одлазака са села је био и биће. У којим интензитетом зависи од одређеног момента. Али илузија је да ми сад дајемо неке мјере, стимулансе да се људи враћају на село. То могу бити само појединачни случајеви – рекао је Пашалић.
Села имају све старију популацију, нека од њих изумиру, а неравномјеран размјештај, насељенији једни од других простора имају и економске и сваке друге посљедице односно неравномјеран унутрашњи развој у РС и БиХ.
– Имате простора гдје имате природне ресурсе, али нема људи. Један примјер је Калиновик, прилично велика општина са ресурсима, који је празан. Просјечна старост становника Калиновика је сада 55 година. Има 1.500 људи, бар на папиру, али је сигурно мање. А то је уједно расадник кадрова, академски образованих људи који се расули по региону и свијету – рекао је Пашалић.
Додао је да су забрињавајући сви ови трендови, демографски и економски, који су везани са становништво и насељеност, празне просторе, али да се не види да се нешто стратешки предузима.
