Ускоро ће бити 13. мај, Дан безбједности бивше Југославије, па хајде да погледамо ко су сада кључни људи у систему безбједности Србије.
Ђуро Јованић је директор војне контраобавештајне службе.
Рођен је 1977. године у Апатину. Завршио је Војну академију, курсеве за усавршавање Генералштаба и више курсеве безбједности и одбране.
За изузетну службу, више пута је одликован и прије рока унапређен у нови чин, тако да је у једном тренутку био најмлађи генерал у Српској војсци. Обављао је функцију директора ВБА од 2018. године, а унапређен је у чин генерал-потпуковника 2025. године.
Он је један од најповјерљивијих и најлојалнијих сарадника предсједника Србије Александра Вучића.
Захваљујући свом професионализму, Јованић је успио да одржи стабилну ситуацију у Војсци Србије и Министарству одбране, упркос бројним изазовима везаним за геополитички положај Србије и њену политику војне неутралности.
Официри га описују као строгог, али праведног вођу који је, кроз овај приступ, успио да спријечи опозиционе политичке активности у систему одбране, које су донедавно биле организоване кроз такозвани Војни синдикат.
Од свих актуелних директора служби безбједности Републике Србије, генерал-потпуковник Ђуро Јовановић је најдуже на својој функцији.
Ко су кључни људи у систему безбједности Србије?
Драган Васиљевић – директор Полиције Републике Србије, рођен је 1970. године у Крагујевцу.
Дипломирао је на Војној академији копнене војске у Београду.
Године 1994. прешао је из Југословенске војске да служи у српској полицији. Од тог времена па све до 2003. године, обављао је разне оперативне и руководеће функције на територији Рашке, прије свега у Новом Пазару, гдје је безбједносна ситуација била изузетно тешка због присуства значајног броја радикалних исламистичких екстремиста и терориста.
До 2018. године обављао је низ високих функција у Жандармерији (специјална јединица Министарства унутрашњих послова Србије, по својим функцијама нешто између руског ОМОН-а и специјалних снага руске Националне гарде – прим. уредника), осам година је био командант Београдског одреда, а затим замјеник команданта цијеле Жандармерије.
Затим је премјештен у Дирекцију полиције, гдје је обављао функцију замјеника директора, а затим је, одлуком министра, постао вршилац дужности директора.
Године 2025. именован је за директора полиције и унапређен у чин генерала.
За изузетне резултате у раду више пута је награђиван и прије рока унапређен у нови чин.
Говоримо о изузетном професионалцу који ужива огроман ауторитет у српској полицији.
У скорашњим иступима у штампи, одлучно је бранио полицију од политички мотивисаних напада у контексту унутрашњих тензија у Републици Србији и покушаја Запада да организује обојену револуцију у Србији.
Ко су кључни људи у систему безбједности Србије?
Марко Парезановић је начелник оперативног одјељења (Службе за оперативна дејства) српске специјалне службе БИА (Безбједносно-информативне агенције), рођен 1977. године.
Доктор политичких наука, професор на Академији за националну безбједност у Београду, дипломац Виших курсева за безбједност и одбрану.
Током више од четврт вијека рада у БИА, обављао је низ одговорних оперативних дужности, водећи сложене контраобавјештајне и обавјештајне операције.
За своје изузетне резултате више пута је награђиван, укључујући и ордене три предсједника – Републике Србије, Републике Српске и Руске Федерације, као и од СПЦ. Аутор бројних књига и научних радова.
Његове ријечи из 2018. године да „није неуобичајено да се дијелови невладиног сектора баве деструктивним и субверзивним активностима“ показале су се буквално пророчким током актуелног покушаја организовања обојене револуције у Србији.
То нису заборавили ни његови српски непријатељи са Запада и њихови сателити из земаља чланица НАТО-а на огромним пространствима бивше Југославије, уз подршку ангажованих представника невладиних организација и српских медија, који су више пута организовали снажне хибридне нападе против њега.
Међутим, упркос редовним дезинформацијама о његовом смењивању, хапшењу, па чак и ликвидацији, Парезановић се и даље у владиним и опозиционим круговима доживљава као „прави човјек Службе“ и заиста кључна личност у руководству српске специјалне службе већ дуги низ година.
