Ректорски колегијум и декани факултета Универзитета у Београду (УБ) позвали су све студенте да се врате на факултете, да се настава успостави, да академци масовно буду у клупама а професори за катедрама, не нужно да прекину блокаде. Али, како је наведено у „Иницијативи за спас Универзитета у Београду”, коју је руководство ове високошколске установе упутило студентима, да престану поделе и да се очува јединство универзитетске заједнице. Такође, да се они који су у блокади више не опиру надокнади пропушеног због вишемесечне обуставе предавања и испита, те да узврате колегама солидарношћу какву су и сами добили од студената који нису учествовали у блокадама али им се нису ни противили.
– Друштвени покрет студената у блокади недавно је закорачио у ново поље деловања, определивши се за политичку артикулацију својих ставова у виду захтева за ванредне парламентарне изборе. Иако је велики број наставника поздравио овакву одлуку, ову етапу заједничког пута наставници и студенти могу проћи само у својству грађана. Остајући аутономан од дневнополитичких утицаја, универзитет не може следити студенте у блокади у изборном процесу, али може остати њихов поуздан партнер у чувању студентских захтева све до њиховог испуњења и у борби за уставне принципе и вредности на којима су засновани – пише у „Иницијативи за спас Универзитета у Београду”, у коју је наш лист имао увид.
У тој иницијативи предложене су смернице за упоредо одржавање наставе без обустављања протеста и блокада. Комбиновани модел који је наведен подразумева „блокаде уз делимичан повратак на наставу” тако да се, на пример, свакодневно одржава настава уз пленум и блокаду, да најмање два сата дневно буду посвећена одржавању пленума и мезопленума, да се заједнички протести одржавају барем једном недељно, или да се рецимо онлајн настава одржава са паузама за свакодневне пленуме и блокаде. Све те активности, наглашено је, морају да буду законите и у складу са принципом аутономије универзитета, а консеквентно осигурале би „веће присуство студената на факултетима кроз повратак на наставу, што би довело и до већег присуства на протестима”.
– Факултети ће очувати присуство студената у блокади, прилагодити распоред наставе и расположивост просторија њиховим активностима, те сарађивати са студентском редарском службом. Универзитет и факултети ће и даље инсистирати на испуњењу студентских захтева кроз различите акције и активности. Додатно, они факултети који имају довољно просторних капацитета ће обезбедити простор на факултету где би студенти боравили и спроводили различите активности (све сем доношења политичких одлука, што би се реализовало у неком другом простору). И на овај начин би дошло до повећаног присуства студената и већег броја учесника у акцијама – уверава руководство УБ у намери да студенте масовно врати на факултете и успостави наставу паралелно с блокадама.
Иницијативом с врха најелитније високошколске установе од националног значаја студентима је предочено да факултети и универзитети не могу на дужи временски период да издрже, како се истиче – незабележене притиске којима су изложени и конкретне мере чије се последице већ веома осећају или до којих ће веома брзо доћи, као што су: блокаде рачуна, егзистенцијална угроженост запослених, напуштање факултета од стране сарадника, професора и ненаставног особља, губитак студената, обуставе комуналних услуга, тужбе према факултетима… Може се очекивати и доношење новог Закона о високом образовању, финансирање приватних универзитета из буџета, долазак страних универзитета, смене декана и постављање управа од стране власти, упозорило је руководство УБ.
– Наставком школске године дошло би се до мобилизације нових студента и студентске акције би поново постале масовније. Циљ је, дакле, да се обезбеди солидарност и масовност. Фер је сада показати солидарност према студентима који нису били активни у блокадама, али су били солидарни и нису им се противили, они би на тај начин завршили своје обавезе које су планирали и постигли резултате које желе – констатује се у иницијативи.
Опирање надокнади наставе не доводи до жељених резултата
Модел надокнаде наставе и уписа у наредне школске године, сматрају декани факултета и чланови ректорског колегијума УБ, мора бити прилагођен специфичностима сваког студијског програма, донесен у договору са студентима у блокади тако да на одређени начин и у одређеном виду сачува блокаде.
– Надокнада наставе којој се опиру студенти у блокади неће довести до добрих резултата, чак ни уколико се одржи. Ако се онлајн настава изводи као решење изнуђено изостанком договора са студентима у блокади, она постаје симболом трајне поделе у академској заједници, а уместо корисног алата посматраће се као оруђе за притисак. Студенти прихватањем прилагођеног плана надокнаде наставе показују зрелост, одговорност, као и спремност да своју оправдану борбу наставе на другачији начин стављајући је у шири контекст јавног интереса – став је руководства УБ.
Списак лепих жеља и политички памфлет
Предлог руководства УБ за излазак из кризе помоћнику министра просвете за високо образовање Александру Јовићу, како је изјавио, „делује као политички памфлет који не доприноси решавању ситуације”, известио је Танјуг.
– Не могу да прихватим да су студенти на било који начин угрожени, да су наставници угрожени. Можда је угрожен њихов статус, суфинансирајућег или буџетског студента у наредној години, али да су они угрожени деловањем Министарства просвете и владе, стварно нису – оценио је Јовић.
Поменута иницијатива није званично достављена ресорном министарству, како је рекао, додајући да „тај предлог није до краја усаглашен и да је тај текст послат студентским пленумима да о њему расправљају и одлучују”. „Док тај предлог дође до Министарства просвете и владе, можда протекне још неко време, а онда је питање кад то уопште може да се изведе”, сматра Јовић и уверава да су се представници државе „од почетка поставили као партнери, међутим, изговор ректора УБ је увек био да не може да разговара без студената”. У извештају Танјуга се наводи и да помоћник министра за високо образовање сматра да је предложена иницијатива „списак лепих жеља” које су, како тврди, „у супротности са постојећим законом”, уз напомену да се закони не мењају преко ноћи.
Захтеви и спремност на обуставу рада
У случају да се настава поново успостави, из УБ уверавају да су спремни да преговарају са представницима владе о томе да се ова школска година заврши 31. октобра, да се уведе статус мировања за студенте који то желе, да се смањи прописани број ЕСП бодова за упис на терет буџета, па и да буде опција безусловног уписа студената у наредну школску годину. Преговарали би и о прилагођавању конкурса за смештај, стипендије и студентске кредите. Представници УБ се, овом иницијативом, наводе, обавезују да инсистирају на томе да се обуставе ванредни инспекцијски надзори, медијска хајка на ректора, декане, студенте, запослене као и претње и притисци уперени ка УБ. У низу њихових захтева су и: да се одобре буџетска места високошколским установама и одреди календар уписа, да се у пуном износу исплате све заостале зараде запосленима које следују из републичког буџета, а да се ван снаге ставе и уредба којом је повећан број сати наставног науштрб научног рада универзитетских наставника, као и закључак владе по коме се високошколским установама уплаћује само део средстава за буџетске плате наставника и сарадника…
– Уколико министарство не испуни поменуте захтеве у разумном року, а након повратка на наставу свих чланица УБ, универзитет ће морати да размотри друге начине борбе за остварење својих законом загарантованих права и ступити у протестну обуставу рада како би остварио своја права – пише у „Иницијативи за спас УБ”.
