У претходних 20 година, власт је на границу пропасти довела Шуме Српске, Електропривреду, Жељезнице и многе друге, а скоро ни једно није спасила од пропасти. Због такве ситуације, опозиција је годинама тражила посебну сједницу Народне скупштиен о овој теми, што ће се коначно остварити крајем јуна уколико скупштинска већина не буде ескивирала кворум.
Међутим, да ли је касно да се о томе расправља, а камо ли да се ишта поправи у јавним предузећима?
Најбољи примјер уништења државног предузећа је Рафинерија нафте Брод, која је посебна по томе што није пропала једном као друга неуспјешна предузећа већ два пута. Први пут у рукама државе, други пут доласком наводног руског капитала. До проблема долази јер нема професионалног управљачког кадра него се јавна предузећа дијеле по страначком опредјељењу,сматра економиста Зоран Павловић.
„Да ли сте чули да је неко ухапшен или добио отказ зато што је направио штету јавном предузећу нисте, зато што је то систем који је разрађен као облик и начин обезбјеђивања средстава за партије, систем који омогућава запошљавање партијских активиста и људи који су блиски људима у власти тако да кажемо“, сматра Зоран Павловић, економиста.
Комплетан електроенергетски систем Републике Српске налази се у огромним проблемима, али највећи су дефинитивно у РиТЕ Угљевик који је оптерећен дугом према Словенцима. Оно што се посљедњих дана прича у јавности је то да је на списку приватизације управо Рите Угљевик, тачније Електропривреда Српске и њена предузећа, јер је управа Нове Алумине, чији власник је групација „Павгорд“, понудила да откупи сва дуговања, а која је раније откупила дуговања од Литванаца и тако постала власник зворничке Алумине.
„Пар појединаца хоће да уђе у систем да приватизују ЕРС, једног гиганта и замолио бих све надлежне институције да испитају да ли је то истина и како су ти људи дошли до таквог огромног капитала да су у могућности да они откупе потраживања које има Словенија према ЕРС-у, а да би Српска њима то рефундрала испоруком електричне енергије“, каже Огњен Бодирога, шеф клуба посланика СДС-а у НС РС.
Прије тачно три године, премијер Радован Вишковић је рекао да ће нова власт прочешљати сва јавна предузећа у Републици Српској и дао рок до 2025. године, уз најаву о оснивању централне јединице за финансијски надзор свих јавних предузећа. Централна јединица је основана, 2025. година већ полако измиче, али као што то обично бива, након тога ништа се није десило.
„Један систем који је од почетка накарадно постављен, а кад томе додамо нестручне кадрове и партијско кадрирање које уништи ресурсе који су добри и с друге стране кад додамо похлепу власти добијемо ово што је данас да нема новца за неке друге категорије јер се сав новац даје на пропала предузећа задужења и враћање дугова“, истиче Тања Вукомановић, посланик ПДП у НС Републике Српске.
И на крају, кад сумирамо све неуспјеле пројекте зване јавна предузећа, зашто би онда неко улагао у посрнуло државно предузеће, а да то предузеће и даље буде и свачије и ничије, те да се не зна ни ко управља предузећем, ни зашто то ради, ни ко дијели евентуалну добит. Ипак, пред нама је посебна сједница Народне скупштине о овој теми па ћемо можда знати право стање јавних предузећа.
