Док се развијене европске земље попут Шведске, Холандије и Исланда поносе једноцифреним процентом младих који нити раде, нити се образују, поражавајући подаци Евростата за 2023. годину стављају Босну и Херцеговину и земље Балкана на сам врх ове неславне љествице.
Са скоро четвртином своје младе популације (од 15 до 34 године) изван система рада и образовања, БиХ се суочава са демографском и економском кризом која пријети да поткопа њену будућност.
Поражавајућа статистика
Најновији извјештај Евростата открива суморну слику за младе на Балкану. Босна и Херцеговина, са алармантних 24,7% младих у НЕЕТ категорији (енг. Neither in Employment nor in Education or Training), заузима друго мјесто у Европи, одмах иза Турске (27,2%). Ситуација није много боља ни у комшилуку. Румунија (20,6%), Грчка (18,0%), Србија (16,3%) и Бугарска (15,4%) такође се налазе у горњем дијелу љествице, далеко изнад европског просјека.
Поређења ради, земље попут Холандије (5,9%) или Шведске (5,8%) имају и до пет пута мањи удио младих који су искључени из друштвених и економских токова. Чак и Хрватска, са 12,7%, стоји значајно боље од својих источних сусједа, што сигнализује дубоке структурне проблеме који погађају земље изван Европске уније или оне које су јој се касније придружиле.
Зашто је Балкан „црна рупа“ за младе?
Високе стопе НЕЕТ популације на Балкану нису случајност, већ посљедица сложеног сплета вишедеценијских проблема. Транзиција из социјалистичке у тржишну привреду оставила је дубоке ожиљке, што је резултирало масовним губитком радних мјеста и индустријом ниске продуктивности.
Кључни проблеми са којима се суочава Босна и Херцеговина и регија укључују:
– Неусклађеност образовног система са тржиштем рада: Образовне институције и даље производе кадрове за које не постоји стварна потражња. С друге стране, недостаје радника у секторима који се развијају, попут ИТ сектора и модерних техничких занимања.
– Сложена политичка структура и корупција: У Босни и Херцеговини, фрагментирана власт на више нивоа и свеприсутна корупција стварају неповољно пословно окружење које одбија инвеститоре и гуши отварање нових радних мјеста. Млади често вјерују да су политичке везе важније од стручности, што доводи до апатије и неповјерења у институције.
– Недостатак прилика и „одлив мозгова“: Суочени са недостатком перспективе, млади масовно напуштају земљу у потрази за бољим животом. Овај „одлив мозгова“ додатно осиромашује привреду, остављајући је без највиталнијег и најпродуктивнијег дијела становништва.
– Неефикасне политике и слабе институције: Упркос постојању стратегија за запошљавање младих, њихово спровођење је често споро и неефикасно. Програми попут „Гаранције за младе“, успјешни у неким земљама ЕУ, у БиХ и Црној Гори још увијек нису у потпуности заживјели.
Цијена неактивности: Економске и друштвене посљедице
Висок проценат младих изван тржишта рада и образовања представља огроман терет за економију. Губици се огледају у смањеној потрошњи, мањим приходима од пореза и доприноса, те повећаним трошковима за социјална давања. Дугорочно, ово води ка економској стагнацији, социјалној искључености и политичкој нестабилности.
Генерације младих које одрастају без радних навика и прилике за усавршавање постају „изгубљене генерације“. То не само да утиче на њихово ментално здравље и добробит, већ ствара и зачарани круг сиромаштва који је тешко прекинути.
Пут према напријед
Рјешавање овог проблема захтијева свеобухватан и координисан приступ. Неопходне су дубоке реформе образовног система како би се ускладио са потребама модерног тржишта. Кључно је и стварање повољнијег пословног окружења кроз смањење бирократије, одлучну борбу против корупције и привлачење страних инвестиција.
Државе Балкана, а посебно Босна и Херцеговина, морају уложити значајне напоре у спровођење активних политика запошљавања, подстицање предузетништва међу младима и пружање прилика за цјеложивотно учење. Без одлучне акције, суморна статистика са почетка овог текста остаће сурова реалност која дефинише будућност цијеле регије. Вријеме истиче, а цијена неуспјеха је превисока.