Свакога дана авио-компаније широм света одраде близу 100.000 летова – неки од њих лете својим уобичајеним рутама, док се неки преусмеравају и заобилазе подручја у којима је саобраћај забрањен. Промене у рутама и реду вожње остављају огромне последице и по путнике и по превознике, а трошкови вртоглаво расту.
Ако погледате мапу, прво што упада у очи јесте невероватан број летелица, а друго – рупе изнад одређених држава или њихових делова. Над тим подручјима ваздушни саобраћај у потпуности је обустављен због међудржавних сукоба или природних катастрофа. Како то утиче на путнике широм света и на авио-компаније које врше летове?
Зашто настају те рупе на мапи света
Последњих десетак година је оваква појава сасвим уобичајена у свету авијације, што представља прави изазов за све. У неким ситуацијама разлог за обилажење одређеног ваздушног простора могу бити конфликти, а у другим, рецимо, ерупција вулкана и велика количина пепела у ваздуху.
Превозници морају да бирају безбедније и истовремено најкраће могуће руте од тачке А до тачке Б, пилоти – да се припреме на неочекиване ситуације на лету, логистичари – да предвиде потенцијалне промене у рути и евентуално припреме посаду за слетање на неки други аеродром, док путници морају да се наоружају стрпљењем како би стигли на жељену дестинацију.
Колико овакве промене у рутама коштају
Тренутно је потпуно обустављен ваздушни саобраћај изнад Израела, Ирана и Ирака, услед горућег сукоба на Блиском истоку, у претходних неколико месеци је био затворен и ваздушни простор изнад Палестине, а нема авиона ни изнад територије Украјине, услед Специјалне војне операције Руске Федерације.
Делимично је обустављен и авио-саобраћај изнад дела Русије који се граничи са Украјином, из истог разлога. Авиона нема ни на Либијском и небу изнад Судана. Промена рута летова кошта папрено: Боинг 777, примера ради, сагори за само сат времена лета гориво у вредности од 7.000 долара. Осим тога, кошта и дуже ангажовање особља, пише Си-Ен-Ен.
Више новца, а више и брига
У овако захтевним условима, на авио-превозницима је озбиљан задатак – да испланирају до детаља лет на најбезбеднији могући начин и унапред предвиде чак и непредвидиве ствари. У супротном се лако може догодити да авион „залута“ у небезбедан простор, буде погођен ракетом или дроном, или „прогутан“ облаком вулканског пепела.
Иако делује поприлично безазлено, пепео може озбиљно оштетити виталне делове мотора и проузроковати катастрофалне последице. Тако је, примера ради, ерупција вулкана Ејафјадлајекидл на Исланду, не тако давне 2010. године, потпуно пореметила ваздушни саобраћај у читавој регији и узроковала штету од око 1,7 милијарди долара.
