Хронологија догађаја несумњиво показује да је током последње двије деценије Савез независних социјал-демократа (СНСД) са својим привјесцима и приколицама нанијео више штете привреди Сокоца него четири године рата.
Степен уништавања и пустошења Сокоца од 1998. до данас може се мјерити са најездом скакаваца, великим сушама или епским поплавама. Јавна је тајна прича о томе гдје завршава новац од шума и како се односи и колико се током година односило.

Но овај пут се задржимо на лако провјерљивим стварима, које су видљиве свима који хоће да гледају.
У хроници историјских догађаја из 1992. године, Соколац се издвојио као „родно мјесто“ многих институција Републике Српске.

Тако је 30. марта 1992. у Сокоцу је формирано Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске, чиме је званично Соколац постао место оснивања органа за унутрашњу безбједност.

Истовремено су у Сокоцу основане и остале кључне институције:
- Војна болница Главног штаба Војске Републике Српске
- Пошта Републике Српске
- Телeком Републике Српске
- Служба за платни промет и Народна банка Републике Српске
Да не заборавимо да поменемо да је 8. јуна 1992. године дошло до оснивања ЈП „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац (раније Српске шуме) одлуком Владе Српске (бр. 03-599).

Све наведене појаве дешавају се у првој половини 1992. године, одмах по оснивању Републике Српске.

Поште Републике Српске основане су 1992. године у Сокоцу као ПTT-систем Републике Српске. Након оснивања, сједиште је било у Сокоцу.
Након рата, 1997. године, ПTT-систем је подјељен на два предузећа: „Поште Српске“ и „Tелеком Републике Српске“.
Тренутно стање: „Поште Српске“ су задржале радну јединицу у Сокоцу, али је седиште предузећа премештено у Бању Луку. Такође и Телеком, који је касније продат.
Шуме РС и даље формално задржао Соколац као адресу, али стварно управљање је пребачено у Бању Луку, што одражава централизацију под СНСД-ом.
Иако формално остаје регистровано у Сокоцу, фактичко сједиште, управни кадар и директор су у Бањој Луци. Најава конференције у просторијама у Бањој Луци од 14. јула 2025. потврђује премјештање основних структура ван Сокоца.

Суд у Сокоцу више није кључна правосудна инстанца у мају 2020. дошло је до отварања одјељења у Палама и Источном Новом Сарајеву.
Иако формално суд ради у Сокоцу, већина грађана је преусмјерена на непосредне одговоре у сусједним општинама. СНСД-ова стратегија се види у очигледном „разводњавању“ и припреми за формалан пренос сједишта суда.
Почетком новембра 2020. отворено је одјељење Основног суда у Палама, с циљем да грађани не морају долазити у Соколац.
Прије тога, одјељење је планирано и припремано, а локални функционери наглашавају да овај потез није само партијски него и практичан.

Октобар–новембар 2023: Општинска власт и медији спекулисали су о потенцијалном премјештању Царине. СНСД је тада све демантовао.
Маја 2024. СНСД из Сокоца подржао је гашење царинског терминала у Сокоцу, наводно као непрофитабилног, а терминал се преусмјерава ка новом центру – Источном Новом Сарајеву (Лукавици).

Најјасније „резање“ дешава се маја 2024., када је СНСД покренуо процедуру гашења царинске испоставе у Сокоцу. Завршила се епизода гашењем уговора са Управом за индиректне порезе — што представља јасан економски притисак и институционално осиромашење Сокоца. Да је актуелна скупштинска већина Сокоца коју чине СНСД, ДНС, ДЕМОС и УС обезбједила из својих клубова у Скупштини града Источно Сарајево само два уздржана гласа Одлука би била оборена. Сви СДС-ови одборници су били уздржани у знак солидарности са одборницом из Сокоца Миладинком Зекић да се не гаси терминал у Сокоцу који је успостављен Просторним планом Републике Српске и Законом о оснивању Управе за индиректно опорезивање.
Соколац, који је некада био центар Републичких институција, данас је свједок њиховог постепеног пресељења и релокације. Док се формалне адресе и даље чувају, практичне функције су пренијете у Бања Луку и Источно Сарајево, с јасним ефектом централизације и слабљења локалног административног утицаја.
Соколац, некада симбол Републичке инфраструктуре, данас је свједок упадљивог централизма СНСД-а, преко системске кадровске политике, финансијских и правосудних мјера, „скраћује“ важне гране власти у корист центра — Бање Луке и Источног Новог Сарајева.

Истовремено, политичка елита Сокоца злоупотребљава функције, што још више продубљује кризу и пријети дефинитивним искључењем из политичких и социјалних токова.

Додајмо овоме да за ево готово 20 година власти СНСД-а у Републици Српској локални Соколачки пулени те странке никада нису добацили ни до помоћника неког министра, а камоли шта више.
То довољно говори и њиховој способности и знању и добронамјерности те странке према овом простору.



