Полуписменост се данас нарочито може уочити на друштвеним мрежама, поражавајуће је да неко нема развијену вјештину да се изрази и обликује матерњим језиком, рекла је Срни професор српског језика и књижевности Драгана Мандрапа.
Мандрапа, професор у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву, истакла је и да већина у томе не види никакав проблем.
„Управо су друштевне мреже дијелом криве за овакво стање, али свакако нису једини кривци. Сви смо одговорни“, истаклча је Мандрапа поводом Међународног дана писмености.
Први велики корак ка људској еманципацији, као и сваког појединца, Мандрапа је навела учење читања и писања.
„Први корак, али не и једини у 21. вијеку је да не можемо остати на нивоу препознавања језичких знакова и сматрати себе писменима. Мали је број људи који нису научили да читају и пишу, али је, нажалост, велики број оних који се нису помакли даље од тога. Умјесто да се крећемо према напријед, ми као друштво стагнирамо, тапкамо у мјесту„, истакла је Мандрапа.
Она је указала да се живи у отвореном друштву у коме свако има став и мишљење, али и могућност да то јавно изнесе.
Међутим, додала је, ниска је, готово непостојећа, свијест о томе да се ниво образовања и схватања свијета и свега у свијету огледа управо кроз начине на које је мисао изречена или написана.
„Поражавајућа је чињеница да је одсуство такве свијести највидљивија међу младима. Као неко ко има вишедеценијско искуство у раду са младима готово свакодневно чујем да ми ученик на постављено питање одговара – то знам, али не знам како да кажем“, навела је Мандрапа.
Указала је и на полуписменост као појаву која је посљедњих деценија присутна у друштву, нагласивши да су полуписмени много опаснији од неписмених.
„Несвјесни колико је важно са поштовањем и љубављу односити се према језику, писму и његовати говорну културу, такви људи маргинализују значај учења и образовања, а самим тим и свеукупног раста сваког појединца“, истакла је Мандрапа.
Међународни дан писмености обиљежава се широм свијета 8. септембра, на иницијативу Унеска. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсјети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем дијелу свијета.
