Како окупирати децу код куће када временски услови не дозвољавају игру напољу.
То што је напољу хладно и мокро, није препрека да вашим малишанима, ма ког узраста били, буде досадно у кући. Предлажемо вам интересантне и забавне игре које ће окупити све чланове породице који су спремни да се друже и забаве. Ове игре су универзалне: оне су идеалне и за играње у затвореном простору, али и за окупљање на отвореном, и што је важно, оптималне су за децу свих узраста.
1. Чамци за спасавање
Предводник или организатор игре сугерише деци да замисле да су на „Титанику“. Шансу да се спасе има онај ко добије чамац за спасавање. Чамци су за различит број путника. Предводник говори бројеве који означавају број места у чамцу и додаје: „Што се брже сакупите у групе од толико путника колико ја кажем, то ћете се брже спасити. Не заборавите – ако вас буде више или мање, потонућете.“
У почетку игре деца плешу уз музику, играју (или имитирају стање панике на броду који почиње да тоне). Предводник зауставља музику и говори број – од 2 до 9 (који означава број места у чамцу за спасавање). Деца се скупљају у групе према задатом броју. Ако их је више или мање, испадају из игре. Остали настављају игру.
Напоменимо да ова игра може послужити као индикатор психолошке климе у колективу. По правилу, најмање популарна деца „тону“ брже од осталих. Што мање учесника испада из игре, то означава боље односе у колективу, друштву или породици.
2. Погоди шта је, погоди ко је
Ова игра помаже деци да обогате свој речник. Биће вам потребне картице које ћете унапред припремити. На картици великим словима напишите реч, коју ће један од учесника објашњавати осталој деци, на пример ШИБИЦЕ. При дну, ситнијим словима, пишете четири речи које не сме да употреби приликом објашњавања речи ШИБИЦЕ, на пример: палити, пожар, ватра, сумпор. На те речи стављен је табу. Прво деци објасните правила игре, а онда изаберите „главног” који ће осталима објашњавати реч и дајте му картицу. Учесник који погоди реч постаје следећи „главни играч“.
3. Објашњавалице
За ову игру су вам потребне столице, поређане у пару, наслоном једна према другој. Деца седају на столице, окренута једна другима леђима. Једном детету у пару се даје чист лист хартије и оловка (он ће цртати). Другом малишану (он ће објашњавати) даје се раније припремљен цртеж геометријских фигура. Пажња: сваки пар мора имати свој цртеж.
Дететов задатак је да тако објасни другом детету (које седи окренуто леђима) цртеж, како би оно успело да га нацрта, без гледања, само слушајући објашњења. „Сликарима“ није дозвољено да гледају модел цртежа, нити да разговарају са „објашњивачем-описивачем“. Они могу само лако да гурну свој пар као знак да су извршили добијена упутства. Побеђују цртежи који највише личе на оригинал (распоредом фигура на листу, величином фигура).
Веома је занимљиво када ову игру играју родитељи и деца заједно. Када видите резултат поштено себи признајте да ли сте били добар објашњивач.
4. Принцезина ципелица
Неопходан услов за ову игру је једнак број дечака и девојчица. Формирају се парови, а затим девојчице седају на столице, које су распоређене у круг. Дечаци девојчицама-паровима скидају по једну ципелу и стављају их у центар круга. Док дечацима везују очи, неко промеша гомилу ципелица у центру круга. Задатак дечака је да пронађу ципелицу своје принцезе и да јој је обују, а да су им очи и даље затворене!
5. Кртица крти кртичњак
Ова игра се често зове и игром поверења. Она је, иначе, одлична могућност да деца науче да се оријентишу у простору, да „оперишу” појмовима каш што су „лево“, „десно“, „више лево“, „напред“, „назад“. Деца се деле на парове, једно дете је кртица, друго је саветодавац (инструктор). Кртици затварају очи. Од столица се прави лавиринт кроз који кртица треба да прође пратећи упутства саветодавца. Кртица се ослони на руке и колена и полако „се провлачи“ кроз лавиринт од столица.
6. Имате ли воћно име – да ли сте банана или јабука?
Деца седају у круг. Предводник (обавезни учесник игре) говори на уво свим учесницима игре називе неколико врста воћа: поморанџа, јабука, крушка, банана, мандарина итд. Када сви учесници добију своја „воћна имена”, предводник изговара назив једног од воћа наглас, на пример „банана”. Све „банане” дужне су да промене своја места. Задатак предводника јесте да заузме место једне од банана. Онај који је остао без места постаје предводник.
Он не мења имена учесницима, већ сам изговара назив неког воћа, а учесници који имају та имена треба да промене места. Предводник може истовремено да изговори имена две-три воћке. А када предводник каже „воћна салата” онда сви учесници имају задатак да промене места.
7. Стани ми на реп!
Ова игра тражи много покретљивости од играча. Потребно је надувати онолико балона колико има учесника игре. Балон се причвршћује учесницима позади, као реп. Конац (или још боље ластиш) који држи балон треба да буде такве дужине да балон буде на поду. Задатак деце је да распукну балоне-репове других играча, а да сачувају свој реп.
