Народ Републике Српске се посљедње двије деценије суочава са егзодусом људи који напуштају своја огњишта, одливом мозгова, пропагирањем блуда и разврата уз морално пропадање, прикривањем и аминовањем криминала и корупције, приватизацијом државе од стране једне породице и њихових поданика који зарад интереса су спремни да жртвују све!
Народ Републике Српске је жељан истинских промјена, вапи за правдом, за ослобођењем и оздрављењем ове земље која је крвљу натопљена и која је прескупо плаћена!
Посљедњи превремени избори су показали да један пристојан, неукаљан, културан и смирен човјек који као своје највеће оружје у рукама има честито стечену диплому и године поштеног и преданог рада као професор, иако тада анониман за већину становника Српске, може да зада велики ударац накарадном режиму иза којег стоје милиони и милијарде, мафијашки картели и сви они који Српску желе да виде на кољенима, осиромашену и опустошену, који нас виде као колонију и идеално мјесто за геолошка истраживања и експлоатацију.
Управо тај човјек, наш професор Бранко Блануша је стао уз свој народ деведесетих, стао је уз свој народ новембра прошле године када нико други није смио, хтио или желио, стао је на чело Српске демократске странке када је било најтеже и када се чинило да ће државотворна странка доживјети потпуни крах и распад.
Сада професоре нема назад, у вас гледају они са којима сте дијелили зло и зрно хљеба деведесетих, и данас желе на челу своје земље човјека који ће са њима послије толико година дијелити добро и који ће младим нараштајима омогућити да зараде за хљеб у својој земљи.
Ако сте професоре као еминентни стручњак из области електротехнике одлучили да останете у нашој Српској, а могли сте радити и обогатити се од свог рада било гдје у свијету, немате право да се повлачите пред нешколованим и нестручним људима само зато што они имају пара!
Ако сте професоре Бранко Блануша, стали на чело Српске демократске странке када је било најтеже, када јој је пријетио распад, немате право сада да јој окренете леђа и издате све оне који су вам дали повјерење. Повлачење професора Бранка Блануше, гажење воље Скупштине Српске демократске странке и евентуална нова одлука Главног одбора СДС-а којом би се кандидатура нашег професора препустила неком другом би означила издају Српске демократске странке, и још горе, издају сопственог народа који годинама жељно чека и вапи за промјенама.
У случају повлачења кандидатуре професора Бранка Блануше, јасно је као дан да НИКО други ван СДС-а не би могао извојевати побједу на републичким изборима јер не би могао добити повјерење народа, суочили бисмо се са малом излазношћу која највише одговара управо Милораду Додику и компанији, са друге стране Српска демократска странка би доживјела никада већи пораз на изборима, број освојених посланичких мандата би био десеткован и изгубили бисмо статус најјаче опозиционе партије у овом тренутку. Све наше ресурсе и гласове да усмјеримо ка Покрету који је новооснован, чију снагу не познајемо, који је отео одборнике и посланике који су своје мандате извојевали испред СДС-а, који је сабрао велики број компромитованих људи значило би спровођење невиђене лудости и политичког самоубиства. Дубоко вјерујем да до тога неће доћи, али ако појединци буду били спремни на такву издају, немојте мислити да ћемо сједити скрштених руку, и за тај сценарио имамо одговор, и нека добро запамте сви – СДС ЋЕ ИМАТИ СВОГ КАНДИДАТА ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА, НА ОВАЈ ИЛИ ОНАЈ НАЧИН!
Са друге стране ако Небојша Вукановић истраје у својој намјери да буде кандидат за српског члана Предсједништва имаће моју пуну личну и политичку подршку у сваком смислу те ријечи, без обзира какав буде био став странке. Сматрам да су тандем Бранко Блануша и Небојша Вукановић добитна комбинација, која опозициони блок може довести до коначне побједе, а народ да ослободи од накарадног режима.
Без Вукана нема побједе нит на овим, нит на било којим другим изборима. Управо су људи који гласају за Небојшу Вукановића и Покрет за правду и ред онај језичак на ваги који ломи резултат, док Бранко Блануша и Небојша Вукановић заједно су једина политичка опција која има капацитет да пробуди успаване гласаче, да на бирачка мјеста изведе оне који не излазе на гласање јер не виде сврху и сматрају да до истинских промјена не може доћи.
На крају Вукан је толико година у политици, води беспоштедну борбу против режима, онако искрено и од срца, што га је у животу много коштало, од губитка посла, преко задуживања, стресова, атака на породицу, до губитка својих најмилијих. Дизао се и падао, кретао од нуле и увијек био ту за све из опозиције, подржао је кандидате опозиције искрено и чисто на свим претходним како локалним, тако и републичким изборима, подржао је и мене на референдуму, без да је икоме од нас тражио нешто за узврат! Тако да је коначно ред и једино је праведно да сада када по први пут овај човјек изражава жељу за трком на изборима као кандидат, управо га сви ми који себе сматрамо искреним опозиционарима подржимо и да личне интересе и анимозитете ставимо иза праве борбе за истинске промјене.
Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може, али једном и то бити мора!
ДО КОНАЧНОГ ОЗДРАВЉЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
