Непосредно након што је потврђено да Кристијан Шмит, који није признат за високог представника у Републици Српској, напушта БиХ почеле су спекулације ко би могао наследити последњег легално изабраног међународног представника – Валентина Инцка.
Република Српска не признаје Шмита зато што он није био именован у Савету безбедности УН, како је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом. Судећи према писању бањалучких медија, то би могао бити Емануел Жиофре, а како преноси РТРС, та прича је потекла у европским круговима, а могла би га, кажу, подржати и САД.
Жиофре је тренутно високи званичник европске службе спољних послова и близак је са отправником послова Амбасаде САД у БиХ Џоном Гинкелом, што му, како наводе, свакако драстично повећава шансе да дође у БиХ.
Емануел Жиофре је италијански дипломата и високи званичник Европске уније, најпознатији по функцији шефа Делегације Европске уније у Србији, коју је обављао од 2021. до 2025. године. Током своје дипломатске каријере радио је на питањима европске спољне политике, демократије, избора, људских права и међународних односа.
Жиофре је дипломата са богатим искуством у области међународних односа, људских права, демократије и изборних процеса. Током своје дугогодишње каријере обављао је бројне важне функције у институцијама Европске уније и међународним организацијама. Од 2017. до 2021. године био је амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Израелу, са седиштем у Тел Авиву. Пре тога, од 2013. до 2017. године, радио је као шеф Одељења за демократију и посматрање избора у Европској служби за спољне послове (ЕЕАЦ) у Бриселу, где је био задужен за праћење демократских процеса и изборних мисија широм света.
У периоду од 2011. до 2013. године био је саветник генералног директора за Северну Африку и Блиски исток у Европској служби за спољне послове у Бриселу. Раније је, од 2007. до 2011. године, предводио Секцију за људска права у Делегацији Европске уније при Уједињеним нацијама у Њујорку. Од 2003. до 2007. године био је шеф Политичко-економског одељења Делегације Европске комисије у Израелу, у Тел Авиву.
Пре тога је у Бриселу, од 2000. до 2003. године, радио у области људских права и демократије у оквиру Генералног директората за спољне односе Европске комисије. На почетку међународне каријере, од 1997. до 2000. године, био је саветник за изборе у оквиру Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС/ОДИХР) у Варшави, где је учествовао у праћењу и организацији изборних процеса у више држава.
Поред матерњег италијанског језика, говори француски, енглески и шпански језик. Ожењен је и има троје деце.
