Петровски пост, у народу познат и као Петровдански или Апостолски пост, један је од четири велика вишедневна поста у Српској православној цркви.
Установљен је у знак сјећања на Светог апостола Петра и Павла, као и на цјелокупан апостолски сабор. Иако се сматра знатно блажим од Великог (Васкршњег) и Божићног поста, његова духовна суштина и традиција носе огромну тежину.
Уколико желите да испоштујете сва правила, одрицања и древне обичаје, пред вама је најдетаљнији водич за Петровдански пост.
Када почиње и колико тачно траје Петровски пост 2026. године?
За разлику од већине постова који имају тачно одређен датум почетка, Петровски пост је специфичан. Његов почетак је покретан и увијек пада у први понедјељак након Духовске недјеље (односно послије празника Силаска Светог Духа на апостоле). С друге стране, његов крај је непокретан и увијек се завршава 11. јула, дан уочи Петровдана.
Због ове зависности од календара Васкрса, дужина трајања поста драстично варира – може трајати најкраће недјељу дана и један дан, а најдуже чак шест недјеља.
Ове, 2026. године, Петровски пост почиње у понедјељак, 8. јуна, и траје све до суботе, 11. јула. То значи да ће вјерници постити тачно 34 дана.
Правила исхране по данима: Детаљан календар поста
Иако овај пост не захтјева строго одрицање попут неких других, основно правило је потпуна забрана меса, бијелог мрса (млијека и млијечних производа) и јаја током читавог његовог трајања.
Да бисте постили у потпуном складу са црквеним типиком, потребно је да пратите сљедећи распоред исхране:
Понедјељак, сриједа и петак: Ови дани се посте строго на води.
Уторак и четвртак: Дозвољена је употреба уља и вина.
Субота и недјеља: Ови дани су најблажи и тада је дозвољено јести рибу, уље и вино.
Важни изузеци и преклапања са празницима
Ивањдан (7. јул): На празник Рођења Светог Јована Крститеља, риба је увијек дозвољена, без обзира на то да ли празник пада у сриједу или петак.
Дан уочи Петровдана (11. јул): Овај дан се увијек строго пости на води, осим уколико не падне у суботу или недјељу.
Храмовне славе: Уколико у дане на води (понедјељак, сриједа, петак) падне празник светитеља са бденијем или слава храма, црква разрешава на уље, вино и рибу.
Зашто се у народу вјерује да Свети Петар не прашта?
У српској народној свијести, Свети Петар има двоструко лице. Иако је милостив према дјеци којој у рају дијели јабуке, он је истовремено и изузетно строг чувар небеског поретка који “не трпи безбожништво”.
Старо упозорење каже да се на Петровдан “не гријеши, јер Свети Петар не прашта”. Вјерује се да он на свој празник шета небом и биљежи ко не поштује забрану рада. Онима који се усуде да раде у пољу, Петар записује име, а казна је сурова – вјерује се да ће до краја године нешто изгубити или да ће им разорно невријеме “покосити жито као коса траву”.
Суштина поста: Духовна храна важнија од тјелесне
Свети оци, али и савремени духовници, непрестано подсјећају да пост није само прост дијететски режим. Суштина је у свестраном духовном чишћењу, покајању и уздржавању од лоших мисли, рђавих ријечи и штетних дјела. Физичко уздржавање служи искључиво као средство којим се кроте страсти и припрема дух за примање благодати.
Током овог периода, препоручује се посвећеност молитви, при чему је чувени отац Тадеј вјерницима савјетовао често понављање кратке, али снажне Исусове молитве: “Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме”. Вјерује се да ова молитва, уз пост, доноси унутрашњи мир и потпуно смирење душе, преноси БлицЖена.
