Патријарх српски Порфирије изјавио је да је доношење Појаса Пресвете Богородице у Србију пре свега последица дугих и дубинских историјских веза између манастира Ватопед и српског народа и додао да је безброј људи учествовало у организовању доношења ове светиње.
Патријарх је, у интервјуу у емисији „Дан осми“, која је емитована на К1 ТВ и Танјуг ТВ, говорећи о томе како је Појас Пресвете Богородице стигао у Србију, рекао да је са игуманом манастира Ватопед две године договаран и организован долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд.
Захвалио је свима који су учествовали у организацији доношења Појаса, али и свима који су допринели томе да се целивање и поклоњење Појасу у Храму Светог Саве одвија у најбољем могућем реду.
„У сваком случају, свима хвала. Воља Божија је била да Појас дође и ми смо благодарни Богу на томе“, рекао је патријарх.
Подсетио је да је много људи учествовало у организацији и нагласио да су готово сви, без изузетка, волонтирали.
Указао је такође да се светиње са Свете Горе не износе ни често ни лако.
„Познајем игумана манастира Ватопеда више деценија и имамо братске односе. Скоро две године смо се договарали и организовали долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд. И, наравно, ту дугујемо захвалност и нашој држави што је она, у логистичком смислу те речи, допринела да овај Појас дође са мање компликација“, навео је патријарх.
Подсетио је да је исти случај био и са изложбом у Галерији САНУ у Београду, посвећеној 850. годишњици рођења Светога Саве, где је, између осталог, било седам светих предмета, међу њима и две иконе са првог иконостаса манастира Хиландара из 12. века.
Примера ради, како је додао, ти предмети су први пут изашли са Свете Горе.
Говорећи о везама манастира Ватопед и српског народа, подсетио је да је Свети Сава, заједно са својим оцем, стасавао духовно у манастиру Ватопеду и да је манастир Ватопед у то доба издвојио део своје земље и поклонио Светом Сави и Светом Симеону да подигну манастир Хиландар.
Патријарх је додао да су и многи други српски владари, међу њима и Свети кнез Лазар, били повезани са манастиром Ватопед и додао да је кнез Лазар Хребељановић поклонио том манастиру део Богородичног појаса, који је у то доба био у Србији, и један већи део Часнога крста.
Говорећи о односима српске и грчке цркве и српског и грчког народа, навео је да је игуман манастира Ватопед архимандрит Јефрем човек љубави и да је његово учешће у доношењу Часног појаса у Србију израз његове љубави према српском народу, па и према нашој смерности.
Патријарх је рекао да је захвалан Богу што су верници у Србији и Србија имали прилике да преко Часног појаса додирну вечност и да читавим својим бићем разумеју да, како је навео, вечност није нешто што припада имагинацији и што нас чека у будућности, него да она почиње већ овде и сада.
Навео је да ће део новца који су грађани остављали целивајући појас Пресвете Богородице бити упућен на Косово и Метохију, док ће други део бити дониран у добротворене сврхе.
„Други део ћемо да дамо у друге добротворне сврхе. Једна од тих је, то већ као црква чинимо и као архиепископија, дајемо стипендије, па да и овог пута тако учинимо, деци из многодетних породица. Видећемо још шта можемо учинити. То је оно што сада намеравамо. Још се нисам бавио детаљима, ових дана ћу видети како ствари стоје, тако да ћемо известити јавност“, рекао је патријарх.
Додао је да је СПЦ сматрала да сав остављени прилог треба да иде у манастир Ватопед и да то буде дар нашег народа манастиру Ватопеду.
„Понудили смо старцу Јефрему да сав прилог иде за манастир Ватопед и да то буде наставак нашег даривања манастиру Ватопеду. Међутим, он је рекао да они немају благослов да било када узму и један динар или и један евро за своје потребе од онога што неко дарује целивајући Појас, и да све, не само сада, него и увек и у самом манастиру, што се скупља на тај начин, они дају у добротворне сврхе. Тако да је он одмах рекао да мени ставља на располагање све што се сабере. Поучен и њиховим примером, а и сам осећајући да је то прилог нашег народа Пресветој Богородици, сматрао сам да треба да нађемо начин где да распоредимо, то јест, као дистрибутери онога што народ даје, упутимо тамо где мислимо да у овом тренутку може бити добро и корисно“, рекао је патријарх.
