У Републици Српској, одлуком Владе, сутра је Дан жалости поводом 34. годишњице од страдања Срба Средњег Подриња и Бирча. Дан жалости је и у Брчко дистрикту. Централна комеморација за 3.267 убијених српских цивила и војника биће одржана у Братунцу. Овогодишње обиљежавање одржава се под слоганом „У Братунац се не зове, у Братунац се иде“.
Братунац је мјесто туге и сјећања, сваке године у ово вријеме. Бројни грађани из свих крајева Републике Српске сутра ће бити ту да одају пошту невино убијеним српским цивилима и војницима.
На њихове судбине подсјећа и 500 фотографија, које су постављене уз регионални пут Братунац-Поточари-Сребреница.
Програм почиње у 9.00 часова дочеком патријарха српског Порфирија, који ће у порти Храма Успења Пресвете Богородице служити литургију, уз саслужење митрополита дабробосанског Хризостома и архијереја Српске православне цркве.
Након литургије, кренуће литија до градског гробља, гдје ће бити служен парастос и положени вијенци и цвијеће на Спомен крсту, а потом ће се окупљенима обратити званичници.
У Братунцу ће сутра бити званичници Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Велико је интересовање медија за праћење сутрашњег обиљежавања страдања Срба у Подрињу и Бирчу. Акредитовано је више од 70 медијских кућа.
Ових дана у информативним емисија РТРС-а могли сте да видите бројна свједочења о страдању српске дјеце, цивила и војника са подручја Сребренице, Зворника, Милића, Осмака, Власенице…
Вечерас доносимо причу о страдању Срба у братуначким селима.
Злочини над Србима без казне – правосуђе БиХ и даље нијемо
Пожељела је мајка Славка да помази кћери Сњежану и Гордану. 34 године плаче и тугује за њима. Убијене су 14. децембра 1992. године када је село Бјеловац до темеља спаљено и уништено. Муслимани из Сребренице убили су 109 мјештана овог села.
– Убили су све што су могли убити, до моје куће све су убили никога оставили нису, дошли су пред моју кућу, убили кћерке старију и млађу на вратима кућног прага. И како данас да се помирим, не могу никада да опростим, уништили су ми живот. И сад Насер /Орић/ слободно хода, он их је послао – прича Славка Матић.
Кравицу је на Божић 1993. године напало око 4.000 до 5.000 војника 28 дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице, с њима су у пљачку кренули и муслимански цивили. Спаљено је 688 кућа и убијено 49 мјештана. Анђа Ђукановић још трага за посмртним остацима супруга Ивана који је нестао на Божић.
– Он је остао жив у Јежештици на дан Божића, ја сам нашла само његов џемпер, ја га плела. Тражила сам га година и преко УНПРОФОР-а, нема га и нема – прича Ђукановићева.
Осим Кравице, Бјеловца, Лозничке Ријеке, Магашића муслимани су вршили масовне злочине и у другим српским селима.
– Када су нападали ова српска села 80 одсто је убијено на праговима. Нису бирали, убијани су непокретни, немоћни и то говори о њиховој геноцидној намјери. Правосуђе се није бавило злочинима над Србима – каже Радојка Филиповић, предсједница Организације породица погинулих из Братунца.
Осим у братуначка и сребреничка села, припадници тзв. Армије БиХ из Сребренице, упадали су и на просторе Милића и Зворника. Страшне злочине починили су на Глођанском брду. Да ли ће правда сустићи одговорне?
