Током вишемјесечне окупације, снаге регуларне хрватске војске и ХВО, уништиле су општину Мркоњић Град.
Порушено је 1.608 кућа, 700 станова, док је још око 3.000 стамбених објеката демолирано и опљачкано. И у такав Мркоњић Град вратили су се мјештани, војска, представници власти. Почела је обнова живота.
Спаљено огњиште. Брат, отац и стриц страдали. По томе ће Љиља Перић, памтити фебруар 1996. и повратак у Мркоњић Град. Иако се од ратних дешавања, каже, никада неће опоравити, повратак у родни крај значио је и живот испочетка.
Професор историје Предраг Кокеза, током пада Мркоњић Града био је на линији према Купресу. Своја сјећања на окупацију ове општине и њеним посљедицама записао је у информацији „Да се не заборави“. Сада успомене дијели са својим ученицима у Гимназији, у којој је почео да ради 1997. године. Тек обновљена од ратног разарања, имала је само основно.
– Ишле су већ донације. Она је обновљена, није било учила. Ја као професор историје у Гимназији у Мркоњић Граду и као некадашњи одборник својим ђацима стално преносим сазнања, да знају шта се десило у Мркоњић Граду. Имам и секцију у Гимназији, коју већ годинама радим – рекао је Предраг Кокеза, професор историје у Гимназији, Мркоњић Град.
Вијест о паду Мркоњић Града, рањеног Радослава Гашића затекла је пред операцију у болници у Београду.
Тежа му је, каже, била ова вијест од компликоване операције коју је чекао. Након вишемјесечног опоравка, вратио се у родни крај.
– Имао сам много операција и тек у јуну 1996. сам се вратио у Мркоњић. Већ је било добрим дијелом рашчишћен. Ипак се јавио неки оптимизам, нека нада да ће се живот вратити у Мркоњић – каже Радослав Гашић, бивши припадник 11. Лаке мркоњићке бригаде.
Тај оптимизам, осјетио се и у војничким редовима. Поготово приликом првог подизања српске тробојке у касарни Кула.
– 4. фебруар је дан повратка Мркоњићана. Неки су се радовали, неки су били јако тужни, неки несрећни, изгубили су најближе чланове породице. Тако да су та осјећања јако помијешана – навео је Душко Милетић, предсједник Предсједништва Борачке организације Мркоњић Града.
Јединице Хрватске војске и ХВО-а Мркоњић Град окупирале су у октобру 1995. године у акцији „Јужни потез“. Током вишемјесечне окупације, до повратка ове општине Републици Српској, хрватске снаге су потпуно уништиле и разориле више од 1600 кућа и 700 станова. И број оштећених објеката мјерио се у хиљадама.
Комисија која је формирана 1996, процијенила је да штета током Јужног потеза у Мркоњић граду достиже 680 милиона тадашњих њемачких марака. На мети је био и објекат општинске управе који видите иза мојих леђа. Захваљујући, прије свега, ентузијазму мјештана, локалних власти, републичких институција и донација грађана Мркоњић Града који живе ван граница Републике Српске, почела обнова материјалних добара и живота у пвој општини.
Та обнова траје пуних тридесет година. Захваљујући њој, до темеља порушени Мркоњић Град, постао је добро мјесто за живот.
– Мркоњић Град данас, видјели сте, нема установе јавне у којој наши грађани и гости добијају услуге или траже услуге а да нисмо обновили, реновирали. Развијамо општину и што се тиче инфеаструктуре, путева, воде. То је све што чини живот једне локалне заједнице – рекао је Драган Вођевић, начелник општине Мркоњић Град.
И управо због чињенице, да је живот у овој општини побиједио зло рата, у Мркоњић Граду ће Република Српска и Србија, одати пијетет свим страдалим и протјераним у хрватско-муслиманском погрому над Србима Републике Српске Крајине и Републике Српске, 1995. године.
