Јесењи Крстовдан, познат и као Воздвижење Часног Крста, православни вјерници обиљежавају 27. септембра, а Крстовдан обичаји тог дана носе снажну поруку духовног и тјелесног прочишћења.
Овај велики празник, у црквеном календару означен црвеним словом, уједно је и симболичан почетак припрема за хладне дане који долазе.
По предању, царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст 326. године, када је отишла у Палестину да обиђе света мјеста.
Послије открића царице Јелене, патријарх Макарије је пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе. Отуда и назив Воздвижење у богослужбеном календару, гдје је празник црвеним словом обиљежен као завјетни.
Хришћанско предање каже да је народ патријарху одговорио молитвом Господи помилуј, која се на исти начин и данас пјева на православним литургијама.
Истог дана слави се и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст се чувао у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења све до 614. године, када су Јерусалим заузели Персијанци.
„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије“, записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.
„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утјеху цијелог хришћанског свијета“, записао је епископ Николај.
Крст се током ратова изгубио. Када је касније поново пронађен, спретни верници узимали су његове делове у нади да имају велику моћ, јер су направљени од светог дрвета.
По непотврђеним подацима, делове тог крста имали су чак и неки српски владари.
Пост на Крстовдан није само одрицање од хране
На Крстовдан се по правилу пости, али пост не важи само за јеловник, већ и за стање духа. Исхрана се тог дана своди на најједноставније, храну без уља и без намирница животињског поријекла. Суштина је, ипак, дубља.
– Пост на Крстовдан није само тјелесна дисциплина, већ и прилика за духовно чишћење и смирење, истичу духовници.
Главни циљ овог поста јесте уздржавање од негативних мисли, лоших поступака и унутрашњег немира, чиме се верник приближава унутрашњем миру и духовној јасноћи.
Босиљак који чува кућу и укућане
Међу најпознатијим обичајима везаним за Јесењи Крстовдан јесте уношење освештаног босиљка у кућу. Ова мирисна биљка има посебно место у православној традицији.
– Босиљак се сматра симболом мира, вере и заштите, а верује се да његово присуство у дому штити укућане од лоше енергије и болести.
Зашто се баш на овај дан једе грожђе?
На Крстовдан грожђе има посебно значење. Тог дана се једе као симбол духовне и материјалне благости, а народно веровање каже да доноси срећу ономе ко га поједе.
– Грожђе симболизује слатку победу и плодност, а конзумирањем на Крстовдан призивамо обиље и успех, каже предање.
Враћање дугова као чишћење савјести:
За овај празник везује се још један важан обичај, враћање дугова, и то не само материјалних, већ и моралних. Тај гест показује спремност да се односи међу људима очисте и сведу на поштење и међусобно поштовање.
– Враћањем дугова ослобађамо се терета и стварамо мир са другима, али и са самима собом.
Дан када се јача вјера и породица:
Изнад свега, Крстовдан позива вернике да се подсете дубоке снаге коју носи вера и да негују породичне и заједничке вредности. Празник не подсећа само на Христов крст, већ и на снагу коју људи могу пронаћи у вери, скромности и искреним делима.
Обичаји на Крстовдан: сређивање куће је добродошло
На Крстовдан се држи строги пост, а многи вјерници тог дана једу само хљеб и грожђе, пише РТС.
За многе друге празнике обележене црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити сличне послове, али на Крстовдан је обрнуто. Тог дана је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам цијеле године све „ићи наопако“.
У свим селима тада се исплаћују људи који од Ђурђевдана до Крстовдана чувају поља и терају птице, а глобе се наплаћују од оних чија стока прави штету на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
По древним обичајима, на јесењи Крстовдан бере се и освећује босиљак, јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију, преноси Крстарица.
