Колико пута за 30 секунди можете устати са столице без помоћи руку? Према стручњацима одговор на то питање говори много о снази, покретљивости и дугорочном здрављу.
Ријеч је о тесту устајања са столице (енг. сит-то-станд тест), који физиотерапеути често користе код својих пацијената.
Клинички доцент физикалне терапије на колеџу Лебанон Валлеy у Пеннсyлванији Joseph Hribick за Huff Post објашњава да наизглед једноставан покрет захтијева истовремени рад више система у тијелу: снагу кукова и ногу, равнотежу, координацију, покретљивост зглобова и довољну кондицију да се покрет понови више пута. Зато тест даје брз увид у укупну функционалну способност особе.
Снага и мишићна моћ слабе с годинама, што утјече на свакодневне радње попут пењања уз степенице или одржавања равнотеже кад се спотакнемо.
Хрибик наводи да је истраживање на више од 11.000 старијих особа показало везу између слабе мишићне моћи при устајању и ограничене покретљивости те потешкоћа у обављању свакодневних активности. Старије особе које успјешно пролазе тест у истраживањима су показивале и боље когнитивне способности.
Ванредна професорка на Универзитету Ст. Аугустин за здравствене науке Хазел Андерсон упозорава да тест није пророчанство о дуговјечности, него један од показатеља, уз брзину хода, равнотежу и снагу стиска шаке.
Како се тест изводи?
Столицу треба наслонити на зид, сјести с равним стопалима на поду и рукама прекрштеним на прсима. Затим се устаје до пуног исправљања кукова и кољена и поново сједа, без помоћи руку. Броји се колико понављања особа уради за 30 секунди.
Према смјерницама америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), мушкарац од 60 година требао би урадити најмање 14, а жена најмање 12 понављања. Слабији резултат значи да је потребна додатна процјена ризика од пада.
Оквирно, здрава особа у 20-им и 30-им годинама требала би лако прећи 20 понављања, а физички активна млада особа може ићи и преко 30.Као вјежба, чучњеви уз столицу могу се радити и уз помоћ руку или с више столица, у двије до три серије од осам до 12 понављања.
– Снага и мишићна моћ могу се тренирати и у дубокој старости – каже Хрибик.
Ипак, ако се особа мора одгуривати од наслона или се заљуљати да би устала, посебно уз падове, вртоглавицу, бол или отежан ход, савјет је да се обрати љекару.
Резултат теста треба посматрати као оријентир, а не као коначну оцјену здравља. Особе старије од 60 година које не достигну минимум за своју доб и спол, према ЦДЦ-у, имају повећан ризик од пада и требало би да се додатно процијене код љекара или физиотерапеута.
Код млађих особа слаб резултат најчешће указује на недовољну физичку активност и слабије мишиће ногу, што се може поправити редовним вјежбањем. Добар резултат, с друге стране, не гарантује дуг живот, али показује да тијело има резерву снаге и покретљивости потребну за свакодневне обавезе, преноси Клиx.
