Процес аутофагије научну основу је добио 2016. године када је аутор тог открића, јапански биолог Јошинори Осуми, добио Нобелову награду из области медицине.
Шта је аутофагија?
Аутофагија је метаболички процес који помаже да се ћелије ослободе отпада и токсина. У току аутофагије у ћелији се уништавају непотребне и оштећене честице и на тај начин ћелије се чисте од оштећених дијелова и замјењују се новим дијеловима. У току аутофагије, тијело се регенерише, долази до губитка килограма и успорава се старење, имуни систем се побољшава и постаје отпорнији на гљивичне, бактеријске и вирусне инфекције.
Како се постиже аутофагија?
Покретач аутофагије је пост – да би се аутофагија покренула потребно је одређен број сати провести без уношења хране. То може бити од 12 до 16 сати без хране.
Најлакши начин да би се толико времена провело без хране је избацити вечеру.
Шта је препоручено јести током процеса аутофагије?
Исхрана треба да буде уравнотежена и она се може базирати на:
• протеинима из меса (пилетина, ћуретина, риба), затим јаја, пасуља, сирева, са мањим процентом млијечне масти, као и из орашастих плодоова;
• угљене хидрате можемо уносити кроз конзумацију интегралних житарица;
• организам ћемо снадбјети мастима кроз уља: маслиново, кокосово. Као ужина између доручка и ручка могу се узимати орашасти плодови или сјеменке које су такође богате мастима;
• влакна можемо добити кроз конзумацију воћа и поврћа, које треба да је свјеже.
Из овог долазимо до закључка да ни једну групу намирница не требамо избацити из исхране, јер је свака важна за наш организам. Одмах морам нагласити да суштина аутофагије није да гладујете током времена када је узимање хране дозвољено. Али исто тако да се не преједате, него умјерено узимате храну. Оно што треба избјегавати су рафинисана, прерађена и масна храна. Такође треба избјегавати храну која у себи садржи адитиве и конзервансе.
Хидратација тијела је јако важна тако да се и у току поста препоручује конзумација воде и чаја.
Шта се дешава када се аутофагија активира?
По свим истраживањима аутофагија се активира послије 16 сати поста тако да се у процесу аутофагије најчешће користи принцип 16:8, гдје се 8 сати уравнотежено уноси храна а 16 пости. Тијело може да буде у процесу поста од 16 до 72 сата како би се аутофагија активирала у организму. У зависности колико се пости, долази до различитих активности у организму.
• Уколико сте се одлучили за пост од 16 сати, бенефити су сагорјевање масти, такође долази до смањења упалних процеса у организму а оно што је јако битно ваше расположење постаје позитивније;
• Када је у питању пост од 18 сати, током њега долази до регенерације оштећења ДНК, повећава се количина кетона;
• Да би се аутофагија активирала у већем броју ткива потребан је пост од 24 сата. Тада ћелије рециклирају старе и оштећене компоненте које су узрок неких болести од којих је и Алцхајмерова болест;
• Ако се ипак одлучите за пост од 48 сати хормони раста ће се увећати петоструко чиме ће се очувати чиста мишићна маса, побољшаће се кардиоваскуларно здравље, а уколико имате неку рану она ће брже зарастати;
• Ако имате проблем са високим нивоом инсулина, током поста од 52 сата ниво инсулина ће знатно пасти. Пост од 52 сата свакако ће помоћи да се ваше старење успори;
• Најдужи пост је од 72 сата; бенефити овог поста су велики, а најбитније је што организам почиње да ствара нове имуне ћелије. Такође, нека од истраживања указују на сазнања да пост од 72 сата доводи до отпорности организма на стрес.
Бенефита од процеса аутофагије је много, али најважнији од њих су:
• Чува нервни систем,
• Чува организам од малигних обољења;
• Помаже у борби са шећерним болестима;
• Помаже у борби са срчаним болестима;
• Помаже у борби са вирусима и инфекцијама;
• Побољшава имуни систем.
Без обзира на све предности које нам аутофагија даје, она није за свакога. Аутофагија се никако не препоручује трудницама, дојиљама, људима који су изложени великом свакодневном физичком напору.
Правило које важи за све који желе да почну са процесом аутофагије је да се посавјетују са својим љекаром.
Припремила: Светлана Цеца Миличевић, нутрициониста, савјетник за исхрану и суплементацију
