Један од најбољих соколачких стручњака из области шумарства, дрвне индустрије и економије мр Жарко Косорић Жаре, дипломирани инжењер шумарства преминуо је 8.априла 1984. године.
Године су пролазиле, али су остала сјећања на његов племенити лик, а поврх свега људскост. Сјећам се, као да је јуче било, првих излазака на терен са Жаром, како смо га популарно звали. Одушевио ме је познавањем наше струке, као и комплетним понашањем и људскошћу. Било је задовољство слушати како до детаља и са уживањем описује сваку зељасту биљку и са лакоћом изговара латинске називе за те биљке. У тим тренуцима помислио сам да он треба да ради у кабинету ботанике.
И кроз даље наше сусрете у природи могао сам да закључим да је прави заљубљеник у природу и укупни биљни и животињски свијет. Са сигурношћу се може рећи да такви људи који воле природу изнад свега воле и људе и да су у души искрени и чисти. Такав је био наш Жара. Његова честитост била је примијетна и присутна на сваком кораку. Од њега се имало шта научити из било које области, а наравно највише из области шумарства, дрвне индустрије и економије. Био је комплетан стручњак, један од ријетких на овим просторима у том времену.
Није ми намјера да описујем комплетну личност Жарка Косорића, него да, бар дијелом, освјежим сјећања на тог човјека и стручњака. Многима је познато да је он био на руководећим мјестима, понекад и ван своје струке, али је на сваком том мјесту оставио снажан утисак због свог знања и стручности. И данас има нормативних аката, планова и програма које је Жарко радио и који су још у примјени.
Једном ми се повјерио, да не кажем пожалио, када је био директор Аутотранспорта да би радо прешао у Шумарство да ради на било ком реферату. Било ми је тешко када сам то чуо, али нисам био у прилици да удовољим његовој жељи.
О Жари би могли много више да кажу људи који су имали срећу да са њим свакодневно раде и сарађују. Овај текст је мој скроман покушај да оживим бар дио сјећања на Жарка Косорића. Вјерујем да би се и остале моје колеге сложиле са мном да је Жарко био комплетан стручњак и изнад свега добар човјек, кога нећемо и не можемо да заборавимо, јер не каже се узалуд да се човјек сјећа ако хоће, а заборавља ако може. Жара је био такав да се не да заборавити.
Објављено у 100.броју Соколачких информативних новина (март 2004.)
