ExxonMobilaАстрономски раст цијена природног плина. Вртоглави трошкови угља. Предвиђање цијене нафте од 100 долара по барелу. Глобална енергетска криза узрокована временским приликама и поновним порастом потражње постаје све тежа, што изазива узбуну уочи зиме, када је потребно више енергије за освјетљавање и гријање домова. Националне владе широм свијета покушавају ограничити утицај цијена на потрошаче, али признају да можда неће моћи спријечити високе рачуне, пише ЦНН.
Стање додатно компликује све већи притисак на националне владе да убрзају транзицију на чистију енергију, док се свјетски лидери припремају за кључни саммит о клими у новембру. У Кини су већ почеле редукције струје за становништво, док се у Индији електране међусобно боре за угаљ. Потрошачка друштва у Европи позивају на забрану прекида испоруке ако корисници не могу одмах подмирити оно што дугују.
„Неочекивана криза у критичном тренутку“
„Овај цјеновни шок неочекивана је криза у критичном тренутку. Непосредни приоритет требао би бити ублажавање друштвених утицаја и заштита угрожених домаћинстава“, рекао је у сриједу високи представник ЕУ за енергетику Кадри Симсон, додавши како ће ЕУ сљедеће седмице изнијети своје дугорочне политике.
У Европи се природним плином сада тргује по 230 долара по барелу, изражено у нафтном еквиваленту, што је пораст од 130 одсто од почетка септембра и више од осам пута изнад цијене у истом периоду прошле године. У источној Азији цијена природног плина порасла је 85 одсто од почетка септембра, достигавши отприлике 204 долара по барелу. Цијене су у САД-у, нето извознику природног плина, и даље битно ниже, али су ипак скочиле на највећи ниво у 13 година.
„Цијене се хране страхом од тога како ће изгледати зима“, рекао је Никос Тсафос, стручњак за енергетику и геополитику у Центру за стратешке и међународне студије, тхинк танку из Wасхингтона. Сматра да је тјескоба узроковала одвајање тржишта од основа понуде и потражње. Бјесомучна потражња за природним плином такође повећава цијене угља и нафте, које се у неким случајевима могу користити као замјене, али су још штетније по околину и климу. Индија, која и даље изузетно зависи о угљу, изјавила је ове седмице да чак 63 од 135 електрана на угаљ има залихе за мање од два дана.
Ове околности изазивају забринутост средишњих банака и улагача. Раст цијена енергије придоноси инфлацији, која је и иначе била главна брига, јер се глобална економија покушава отрести дуготрајних учинака цовида-19. Динамика током зиме могла би погоршати ствари. Криза је настала због великог пораста потражње за енергијом услијед економског опоравка од пандемије и пажљиво калибрираног система који се лако може пореметити због временских догађаја или механичких проблема. Неуобичајено дуга и хладна зима почетком ове године исцрпила је залихе природног плина у Европи. Растућа потражња за енергијом ометала је процес набавке, што се обично догађа током прољећа и љета.
Расту апетити Кине
Кинески растући апетит за укапљеним природним плином значи да тржишта ЛНГ-а не могу попунити празнину. Пад извоза руског плина и необично мирни вјетрови погоршали су проблем.
„Тренутни скок цијена енергије у Европи заиста је јединствен. Никад досад цијене енергије нису тако брзо расле. А тек смо ушли у јесен, температуре су и даље благе“, рекли су ове седмице својим клијентима енергетски аналитичари у банци Société Générale.
Ова динамика одјекује глобално. У САД-у су цијене природног плина порасле за 47 одсто од почетка коловоза. Борба за угљен такође изазива скок цијене коју многе европске компаније морају платити за угљичне кредите, како би могле сагоријевати фосилна горива. Додатно, енергетска криза потиче цијене нафте, које су ове седмице досегнуле седмогодишње врхунце у САД-у. Bank of America недавно је предвидјела да би хладна зима могла повисити цијену сирове нафте брент, глобално нафтног мјерила, изнад 100 долара по барелу. Цијене нису биле толико високе од 2014. године.
Jim Burkhard, који води истраживање ИХС Маркита о сировој нафти, енергији и мобилности, рекао је како тренутно не назире никакво олакшање: „Изгледа да ће овакво стање потрајати кроз цијелу зиму на сјеверној хемисфери. Не постоји Саудијска Арабија за плин„, рекао је Burkhard, мислећи на једног добављача који може брзо повећати производњу природног плина.
Шта ће Русија?
Русија би теоретски могла појачати производњу. Société Générale напомиње да би брже одобрење њемачких власти политички осјетљивог плиновода Сјеверни ток 2, којим би се плин преносио директно из Русије у Европу, значајно смањило стрес. У сриједу је руски предсједник Владимир Путин предложио да би Русија могла повећати своју производњу, рекавши да државни плински гигант Газпром никад није одбио повећати набавку својим потрошачима ако поднесу одговарајуће понуде“.
Али Neil Chapman, потпредсједник ExxonMobila, наглашавао је краткорочна ограничења: „Наравно да постоји велика забринутост. У нашој индустрији, која је капитално интензивна, не можете само укључити набавку.“
Најбољи је сценариј, према Burkhardu, да зима буде с просјечним температурама, што би омогућило да притисак попусти у другом кварталу 2022. године. Међутим, лоши временски услови у надолазећим мјесецима створили би велику напетост, особито у земљама које се у великој мјери ослањају на природни плин за производњу енергије, попут Италије и Велике Британије. Британија је у посебно тешком положају јер јој недостају складишни капацитети и мора се носити с прекинутим далеководима према Француској.
„Велика Британија је вјеројатно у највећем ризику од несташице током зиме међу великим европским економијама. Ако се то догоди, национална влада ће вјеројатно захтијевати од фабрика да смање своју производњу, односно потрошњу плина како би осигурале потрошњу домаћинствима“, рекао је Hening Gloystein из консултантске компаније Еurasia Group.
Опоравак европске економије након пандемије је у опасности
Велики скок у трошковима енергије, који не показује знакове опадања, распирује страх од инфлације, који је већ натјерао политичаре да пажљиво размотре своје сљедеће кораке. Цијене енергије у развијеним земљама у августу су порасле за 18 одсто, што је највећи пораст од 2008. године, према подацима које је у уторак објавила Организација за господарску сарадњу и развој (ОЕЦД). И то прије него се ситуација посљедњих седмица значајно погоршала. Већи рачуни за енергију могли би смањити потрошњу грађана на одјећу или активности попут изласка у ресторане, што би наштетило опоравку након пандемије. Ако се од подузећа тражи смањење активности ради очувања енергије, то би такође могло наштетити економији.
„Постоји забринутост да ће поскупљење плина довести у опасност опоравак европске економије након пандемије“, рекао је Глоyстеин.
Такође постоји забринутост да би нестабилност цијена могла потакнути скептицизам јавности о финансирању енергетске транзиције, сматра Gloystein, поготово ако потрошачи буду захтијевали већа улагања у нафту и плин како би спријечили будуће осцилације. Владе које су се обвезале на смањење емисија превентивно покушавају послати чврсту поруку – ово подупире, а не поткопава, могућност улагања у већу мјешавину извора енергије.
„Јасна је потреба дугорочног улагања у обновљиве изворе енергије. То нам даје стабилне цијене и већу независност, јер 90 одсто плина увози се у Европску унију“, рекла је у сриједу предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лајен.
