Ален Шакановић из Велике Кладуше има 31 годину и бави се чобанством. Чувати стадо оваца није нимало лак посао, живјети на планини, борба са дивљим звијерима, оштра клима и самоћа, само су неке од потешкоћа са којима се сусреће.
– И дан и ноћ си ту, плус то је слабо плаћен посао. Овако у јесен плате чобанима се крећу око 350 марака. Ја имам 500 и јако сам задовољан газдом. Направио ми је камп да будем у њему, док чобани обично буду у шаторима. Једино је самоћа проблем. Ја бих се, брате, радо оженио и ако можете помоћи да се чује за то, казао је овај млади чобан, не скидајући ока са стада од 400 оваца.
Ален има мајку и кућу у Великој Кладуши, веома је вриједан и пожртвован за породицу. Његова будућа супруга имала би мужа чобана, а ко зна, можда је то боље него да је инфлуенсер. Нису ни све жене једнаке, а Ален каже да није пробирљив.
– Ма, могу пристати на све, и да је била удавана, па нек’ је и са дјецом, нек’ само зна да чува кућу и да спрема ручак. Један мој колега чобан из Босанске Крупе је оженио Српкињу. Ем је она лијепа, вриједна, а још како храну спрема. Ја бих највише волио да се нађе таква и за мене, волим Српкиње, њих можда и највише, испричао је Ален.
Вјетар завија грмечким падинама, па се за њега крилима хватају орлови. Медвједе виђа сваки дан, али не дирају у овце. Чобан се плаши једино вукова, али каже да их, срећом, одавно нема.
– Самоћа је ипак најгора, толико будем сам да заборавим причати. Зато нека ми се јаве на Фејсбук Ален Сакановиц, видјеће профил, само су слике оваца у цвјетним оквирима. Али, нека не пишу, нека пошаљу гласовне поруке, замолио је Ален на крају.



