Дубоко у пределима Романије, скривена блага природе чекају да буду откривена. Једно од њих су чувене Црвене стене, величанствени природни споменик који одузима дах. Одлуком Владе Републике Српске ово подручје проглашено је почетком године спомеником природе и стављено под заштиту ради очувања пејзажа западног обода Романије.
Црвене стене, импресивнан крајолик настајао деловањем природе милионима година, смештен је на надморској висини од око 1.500 метара изнад површине мора и окружен бујном шумом. Место је идеално за посету у било које доба године. Лети, шумски ваздух и мирис борова, зими, ово место се претвара у праву зимску чаролију, када су стене прекривене снегом.
Осим што пружају незабораван поглед, стене су и место бројних активности на отвореном – планинарења, шетњи или вожњи бицикла, у пакету с дивљењем природној љепоти.
Иницијативу за уврштавање Црвених стена у споменике природе покренуло је Планинарско друштво „Гласинац” из Сокоца пре две године.
„Неизмерно смо срећни што делимо лепу вест да је Романија добила заштићено подручје Споменик природе ‘Црвене стене’. Још један разлог да се посети ‘Хајдучка гора’. Идеја је потекла од наших чланова, са жељом да се очувају и заштите постојећи природни ресурси и отворе нове могућности за одрживи развој планинског туризма”, каже за „Политику” Вера Мијатовић, секретар Планинарског друштва „Гласинац.
Поред нетакнуте природе, непрегледних шумских комплекса, четинарских шума, шеталишта и чистог ваздуха природа је ову планину обогатила изворима воде, многим лековитим биљкама и дивљим животињама. Планина Романија се налази се 10 километара источно од Сарајева. Опевана је у многим родољубивим песмама и поменута у култним филмовима. Највиши врх Романије је Велики Лупоглав висок 1.652 метра.
Црвене стене се налазе на западној страни Романије. Тамо се налази и станиште соколова. По њима је названа алпинистичка стаза Соколов пут, отворена 2020. године, на којој су бројни видиковци. Са романијских видиковаца пуца поглед на Јахорину, Равну планину, Требевић, Трескавицу, Чврсницу и Прењ.
Место које пружа многобројне садржаје планинарима, носи и значајну историјску позадину. Наиме, ту је и Новакова пећина, коју је чувени хајдук Старина Новак, користио као склониште у борби против Турака. Недалеко од пећине је културно-историјски споменик Царске воде који се састоји од четири корита и осам камених олука. Чесма је изграђена поред старог Цариградског пута, некада дела најважније саобраћајне руте Отоманског царства којом су пролазили бројни каравани. Пећина је служила као склониште хајдуцима који су пресретали караване. Једна од легенди каже да вода с Романије – подмлађује.
У Другом светском рату преко романијских путева повлачили су се партизани након пробоја на Сутјесци. Тамо је настала чувена фотографија Јосипа Броза Тита са завојем од ране из битке и Иве Лоле Рибара, који су се фотографисали испред Боговићке пећине, у близини Црвених стена. Гроб Олге Дедијер, учеснице НОБ-а налази се недалеко од ове локације.
Споменик природе Црвене стене простире се на подручју општина Пале и Соколац. Обухвата површину од 15,1 хектара. Управљање спомеником поверено је „Шумама РС”. Тамо је регистровано 300 скупова васкуларних биљака, од којих је 10 ендемично за Балканско полуострво. Након стављања Црвених стена под заштиту, у Српској постоје 34 заштићена подручја, чија укупна површина износи 73.038 хектара – 2,96 одсто територије РС.
