Монах Арсеније, прије него што је живот посветио Богу, прошао је кроз бројна искушења, а са пороцима је дуго водио борбу.
Спас је пронашао у вери, а због богатог животног искуства многе ствари може да разумије, али много тога не оправдава, чак, ни себе, када је кренуо лошим путем. Његове бесједе постале су веома популарне, јер о свим темама говори потпуно отворено, без увијања и длаке на језику. Наиме, има посебан поглед на брак и бирање партнера.
– Будућег брачног друга морамо бирати из што ближег окружење, што сличнијег по духу и сталежу. То је једна од основних премиса. Не треба по бијелом свијету да тражимо мужа или жену. Много је то тешко и компликовано. Милсим, наћи није тешко, али истрајати послије у том браку јесте – започине причу монах Арсеније.
Многи живе у облацима, сматрајући да љубав руши све предрасуде, али сличност је оно што гарантује однос пун разумјевања.
– Најбоље из истог комшилука, зависи да ли смо, радници, интелектуалци, спортисти…Важно је да су нам интересовања и размишљања иста, јер онда имамо и заједничке теме, познанике, занимања. Исти нам се филмови свиђају, музика, храна. То је већ предуслов за једну фину комуникацију.
Дјевојке маштају о љубави са неким странце, а не знају да разлике у неком момнету морају испливати на површину.
– Међутим, дјевојка данас оде да учи спански, упозна Шпанца, супер момак, лијеп, црн, страшан у кревету. Љубав пршти и вјенчавају се, а свештеници праве велику грешку, јер неправославнима није дозвољено, али то је друга озбиљна тема. И тај брак је запчео, неко вријеме је лијепо, а онда прије или касније се појављују огромне куртуролошке промјене – рекао је монах.
Истиче како прво нису исте вјере, а онда и мешање породице има велики утицај да се однос брачног пара тотално поремети.
– Каже му мајка, ма гдје си нашао ову са Балкана, ма знамо ми какви су Срби. Трује, трује, трује, а он ако није баш зрео, у једном тренутку ће прихватити, па ће рећи па стварно шта ми би – она је другачија, и то православље, крсти се, има друге навике, па има неке моралне препреке. Чак и ако нема, ипак смо ми различит, преноси Стил.
Сматра да нас посебно не воле англогермани у средњој Европи – Швајцарска, Белгија, Холандија, Аустрија, Немачка.
– Они нас не воли и поготову наше жене када се удају за Германе имају велике проблеме. Посебно имамо са њима огромне историјске несугласнице, и опет нека баба или текта крене да прича. Почиње тиранија, родило се двоје или троје дјеце. А ми смо меки људи и када се нађе у таквој ситуацији наша жена пуца. Он има много начина да је направи лудом и да добије папир од психијатра. Аутоматски добијају развод и дјецу, а оне онда код нас долазе у Острог разорене, не знају шта им се десило, не знају шта ће са собом, а кажу да је био тако диван. Дешавају се изузеци, али ријетко – говори.
А онда се осврнуо на врло шкакљиву тему – да ли чувати чедност до брака.
– Данас је смјешно говорити о томе, ко то још данас чува. Ко то чува, он је, очигледно, болестан, њему се ругају. Уколико је дјевојка невина, а има неки проблем са здрављем, оде код љекара, и прва ствар када чују да је невина, одмах кажу то су вам хормонални поремећаји, под хитно да се ријешите тога, колико пута сам само то чуо – каже монах.
И додаје да ни мушкарци нису поштеђени.
– И они исто се суочавају са питањем “на шта то личи”. И тако ми уништавамо тајну полног односа која је дата као круна љубави. Она мора да има своју тајну, ако је на изволите, онда је то јавно и нема своју драж. Па и у браку не можемо кад хоћемо и како хоћемо, него како је црква прописала. И онда је то лијепо и свјеже у дуге старе дане. Није црква против тога да људи и у старијим годинама имају полне односе. А не за 5, 6, 10 година све смо могуће испитали и истражили једно о другом и више ништа не осјећате и наравно да брак пуца. Схваташ да је то човјек који више ништа нема да вам понуди – објашњава монах Арсеније и додаје:
– Дакле, уколико је чедност изгубљено, а углавном јесте, враћамо се у нову невиност и чистоту. Свјесни смо где смо погрешили, видимо да од тога ништа нисмо имали, исповједимо се и уздржавамо се. Када се са младићем нађете у интимној ситуацији, рећи ћете има времена за то. И ако проба једном, други, трећи пут, а она увијек поступи исто – или ће отићи, што је одлично, јер ће показати да није за њу, јер не цијени њену чедност, чистоту, личност, само му је стало до њеног тијела. То није човјек на којег може да се ослони. А друга је варијанта да младић види да јој то није одмах прво, изненади се, али се одушеви и схвати да ће му као таква бити добра жена и мајка његовој дјеци. Наравно да то данас није лако, али све што није лако је квалитетно.
Нарочито подвлачи да није природно да жена прва прилази, зато имамо толико смотаних мушкараца.
– По мом мишљењу забављање треба да траје најмање једну годину, а највише три. Мада, и три је већ много. Отворимо се, не глумимо, не изигравамо супер жену која је тајновита. Показујемо се онакви какви смо са свим својим манама и добрим странама, да не варамо будућег мужа или жену. И ту смо пре свега поштени. Свијест о својим слабостима је огромна врлина. Стално глумимо из неког комплекса.
Такође, каже да није добро живјети са партнером прије брака.
– Није добро живјети заједно, јер је онда јако тешко издржати тјелесне страсти. Најбоље је да живите у близини и да се виђате често. И онда се на тај начин ствара пријатељство, а право пријатељство је није ништа друго него љубав, а тијела се послије лако сложе – закључио је.
