Када сам молитвен и мисаон –
мисли ми лете на Српски Сион,
на Романију – гору апостола
над којом гори света смола.
Њена црква – права небесница
доби назив – Романијска Лазарица.
Са њених купола и прозора
сија се Романија – Светигора.
И када моје очи затворе се
нека ме сила изнад ње понесе.
Епископ Николај ми се јави –
и каже: „Молитву не заборави!
Видиш како се сија Божје лице
изнад цркве Романијске Лазарице!“
Илиџа, 18.06.1995.године
Недељко Жугић
