У Источном Сарајеву гдје је пословао велики број привредних гиганата и гдје се празник рада славио у сваком смислу те ријечи, данас се 1. мај свео на слободне дане државних службеника који чине већину запослених у овом граду.
У вријеме привредник гиганата Мофаса, Раопа, Тата, Енергоинвеста и Фамоса који су запошљавали на хиљаде људи и хранили велики број породица, 1. Мај се на подручју града Источно Сарајево празновао уз дружења и славља радника која су им организовале фабрике.
Данас, када је свака од наведених фабрика угашена и када су радници остали без посла, а већина и без пензија овај празник свео се на слободне дане државних службеника, који чине већину запослених на подручју овог града. Остали су запослени у приватном сектору као угоститељи или трговци, па је за њих овај празник већ одавно изгубио сваки смисао и нема простора за славље, сматра новинар Сања Васковић.
“На мјесту некадашњих фабрика сада су стамбено пословни комплеси, са том неком увезаном шемом гдје се купи земљиште за неку ниску цијену, па се онда препродају инвеститорима који ће ту да прави станове и пословне објекте који ће их послије продавати за дупло већу цијену. Квалитет живота не чине само зграде, језеро и паркови, квалитет живота чини и посао и све оно што се дешава у овом граду, а сигурно је да је овдје нека атмосфера страха, тако да овдје свим неистомишљеницима актуелне власти није пријатно у овом граду“, изјавила је Сања Васковић.
На мјесту некадашњих фабрика чисти се простор за изградњу стамбено пословних комплекса гдје цијене станова превазилазе финансијске могућности већине грађана. У општинама гдје локације бивших фабрика нису на атрактивним локацијама, погонске хале и пропратни објекти који су између осталог служили и за забаву и културне манифестације рандика, одавно су зарасли у коров. О томе не мари ни Република Српска, а по свему судећи ни градска власт.
На питање, шта ће грађани Источног Сарајева без индустрије градоначелник Љубиша Ћосић одговара.
„Видите, то је сад једна шира тема, одох у скупштину града…“, рекао је Ћосић.
Када је ријеч о борби за радничка права, за заштиту радних мијеста у Источном Сарајеву одавно није забиљежен протест, сви ћуте и трпе.
Социолог Владимир Васић каже да је разлог томе то што су радници одавно постали бирократски апарат друштва који је заборавио на своју моћ.
„Засмислите шта би се десло кад би на сат времена стала сва та машинерија, да стану љекари, настава на факултетима, да стане полиција, да не ради ништа, мислим да би се појединци много озбиљније односили према нама. Али, елите су такве оне се довијавају на различите начине и покушавају да уситњавањем те масе покажу ко заиста влада друштвом“, закључује Васић.
Питали смо грађане Источног Сарајева да ли ту постоји разлог за прославу празника рада, када су нам све фабрике угашене.
„Немамо никаквог разлога за славље,. Док је било и Боже помози могло се славити и ићи на уранке, међутим сада је дошло крајње вријеме. Ова Влада и ова власт ни мало не води рачуна о народу, само тражи да ухвати и уграби себи гдје ћара“. „То је празник рада, треба да се слави и да раници мало одморе“, рекли су становници Источног Сарајева.
Бивши радници некадашњих бројних приватних гиганата из Истичног Сарајева који су остали без посла на милост, а више на немилост тржишта рада нису одговарали на наше позиве, или су договорили изјаву, па нас затим игнорисали, тако да нисмо могли да чујемо њихово мишљење о затварању фабрика које су им храниле и школовале породицу. Да ли је у питању страх , политичко додворавање или нешто треће остаје нам да сами закључимо.
