У СДС-у је тренутно на дневном реду преиспитивање рада руководства те странке, из разлога што је значајан дио функционера и чланства изразио незадовољство радом врха странке, казала је Мирјана Орашанин, посланик СДС-а у НСРС.
У посљедње вријеме, а посебно након сједнице ГО СДС-а почетком јуна у медијима и по политичким кулоарима било је говора о томе како дио страначких одбора жели промјене у врху СДС-а и „рушење“ предсједника Милана Миличевића. Мирјана Орашанин потврђује да је значајан дио функционера СДС-а, као и чланства изразио незадовољство радом Предсједништва странке.
„У СДС-у је тренутно на дневном реду преиспитивање рада руководства СДС-а, предсједника Миличевића и Предсједништва. Сматрамо да ту има мањка енергије, односно да недостаје енергија која може бити носилац промјена 2026. године. То је оно о чему разговарамо. Не рушимо Миличевића, него је нама циљ да СДС буде јача и боља. СДС-у су потребни сви и Милан Миличевић и сви други и бивши предсједници, начелници, посланици и сви други како би донијели промјене Републици Српској,“ каже Орашанин.
У недјељу 13. јула у Бијељини ће бити одржана извјештајна Скупштина СДС-а на којој ће предсједник странке поднијети извјештај о свом раду и раду Предсједништва.
„Да ли ће то бити усвојено или не, зависи од 403 делегата Скупштине. Оно што се тренутно дешава и што није повољно, јесу политички притисци на СДС. Ми не желимо бити лидер опозиције, него носилац промјена у 2026. години. То је оно што странка треба да ради и што грађани очекују од СДС. Да бисмо у томе успјели, потребно је да будемо ангажовани у пуном капацитету“, истиче Орашанин.
Она истиче да су поносни на више од три деценије постојања странке, „која у свом пуном капацитету показује демократију.“
„Поносни смо на 35 година постојања СДС-а. СДС није само странка, то је идеја и она живи већ 35 година и живјеће и даље. Она је заиста демократска странка, како и стоји у називу. Она у свом пуном капацитету показује демократију. Демократски капацитет СДС-а је заиста изражен. Сама чињеница да је СДС до сада имала седам предсједника и да се они бирају демократским путем, говори у прилог томе“, наглашава Орашанин.
